Бранич

Страна 366

„Б Р А Н И 4°

Број 7

свему томе и чим га напад прође изиенађује се кад види да се не налази у свом месту, незнајући никако како се то десило. Повремени душевни поремећаји епилептичара могу да замене типичне нападе још и у тако зв. форми епилептичарске импулсије — која је за нас нарочито значајна. У њо.ј се де=шава да падавичар изврши какав злочин, убиство, или ма какав акт напада било на ствари, било на најближу околину, са помамним раздражењем а да о свему томе нема ни мало свести, нити пак да се после свршених напада сети ма које појединости о свему што је урадио. Последња форма ових повремених душевних поремећаја замењујући нападе падања, је т.зв. епилептичарски делиријум. Овај делиријум почиње са знатним погоршавањем свих већ поменутих сталних душевних поремећаја, затим наступа потпун губитак свесности мисли и радње као и позната у психиатрији неоријентисаност у простору и времену. Наступају разне халуцинације и болесник у свом делиријуму изконструише известан догађај, обично страшан — који обично гура болесника у страшне и опасне несвесне нападе на околна лица и ствари. Настаје прави епилептичарски бес у коме — као што лепо описује Фурсак у својој књизи — „болесник се одаје радњама често револтирајућима по њиховој бруталносги и носећи увек отисак апсолутне несвесности. Он убија без разликовања непознато лице или своје сопствено дете, пара леш ударцима ножа, распарчава га чије делове прождире. У неким ретким случајевима али врло важиим у погледу медиколегалном, криминални чин изгледа инспирисан уобичајеним осећајима извршиоца." Пошто ове описане кризе делиријума прођу болесник се не сећа ни једног детаља о свему томе, макар да је незнам како компликоване радње извршио. и у томе незнању оста.је до краја свога живота. Ако је у том наступу извршио какво убиство он са пуним правом изречно одриче да је то учинио, и чуди се неправичности и „дрскости" оних који га терете, па макар ко то био. Тај факат потпуног немања памћења о догађају нарочито карактерише ову болест и од великог је значаја у судској медицини. То је укупан преглед епилепсије. * * * С обзиром на нашу тему понављам у кратко све моменте који могу да епилептичара увуку у злочин. Пре свега измењен карактер у смислу неке раздражљивости, импулсивности, падања у јаке љутње, затим смањење бистрине и ума као сталне особине епилептичара. Затим узбудљива стања пред почетак напада (ауре), са разним илузијама и халуцинацијама. Најзад повремени душевни напади