Бранич

Број 7

„Б Р А Н И Ч"

Страна 337

У свима обрађеним случајевима дошли смо до јединственог закључка — решења, да се колизија кривичних закона у погледу питања везаних за институцију приватног предлога решава на исти начин, како се решава колизија закона у погледу свих других питања. Примењује се у правилу нови закон, а стари само тако, ако је блажи за оптуженог. За праксу је овим ствар пречишћена. Да ли приватни предлог спада у кат-егорију процесуално правних или материјално правних појмова има још само теоријског интереса. Није сасвим јасио ни то да се приватни предлог по својој суштини мора ставити у категорију процесуално правних институција. Апстрахујући место које му је дато у систему закона о чему је напред говорено, ја мислим да је приватни предлог само формално узет, један процесуално правни услов, али у суштини он је ипак услов за примену кривичног материјалног права. Дакле материјално правни услов. У сушгини читавог кривично-правног система лежи интерес и циљ друштва да се неко казни. Овај интерес је и одредио она дела која држава угрожава казном — кривична дела. Држава угрожава казном и она дела која се гоне на приватни предлог, али под условом да приватни предлог постоји; без приватног предлога не може се изрећи одлука нити о кривици нити о казни.