Бранич

Број 8

„Б Р АН И Ч"

Страна 401

бина се може исплатити, а облигација, као доказ о тој тражбини, не мора се од повериоца одузети. Место одузимања облигације може се узети потврда о исплати тражбине и то је све. Цесија тражбине, без нотификације дужнику, не вреди. А када се нотификација мора извршити, онда нема никакве опасности, да дужник и по други пут, због цесије, дуг исплати. Код менице је са свим други случај. Подношење менице на исплату — презентација — предвиђено је у § 37. мен. зак., у коме се текстуелно каже: Ималац треба да поднесе меницу на исплату и т. д.". Меница се, дакле, мора поднети на исплату, разуме се, ономе лицу, које је у истој означено као главни дужник. Јер од тога да ли ће главни дужник платити меницу, о року, или не, зависи обавеза осталих, посредних меничних обвезника. Код вучене менице, главни, непосредни дужник је акцептант, код сопствене менице, трасант, а код домицилиране менице, са ознаком домицилијата, домицилијат. Дакле, у овакој меници, ми имамо главног, непосредног дужника или платца, и ималац менице мора њему прво да поднесе меницу, на исплату. Ако главни дужник меничну суму не плати, онда ће ималац менице изискавати протест због неисплате (§ 43 м. з.) и, када то учини, онда је обавеза посредних дужника добила потпуну снагу. Говорећи о овоме ми мислимо на са свим редаван случај, не узимајући у обзир случајеве у којима ималац може тражити наплату од посредних дужника, вршити регрес, и без подношења менице на исплату и без подизања протеста због неисплате, а који су случајеви, као изузетци, предвиђени у т. 1, 2, 3 § 42. м. зак. По нашем меничном закону (§ 45), може се напоменом ,без протеста" или којим сличним изразом, ималац менице ослободити дужности подизања протеста због неисплате, који је посао гломазан, формалистички и скопчан са губитком времена и трошковима. Ова институција првих дана ступања на снагу меничног закона, била је примењена скоро на свима меницама. Убрзо је се увидело да она не значи много да не кажемо ништа. Као што се у § 45. м. зак. изрично каже, ова напомена „без протеста", не разрешава имаоца од дужности да меницу поднесе у прописаним роковима, на исплату. Ако меница „без протеста", не буде била поднета о року на исплату, ако, дакле, није презентирана главном дужнику, по § 52. м. зак., ималац губи право регреса, према регресним дужницима. Овде се поставља питање ко треба да докаже, да је меница „без протеста" подношена о року на исплату? Ово је питање од великог значаја и од његовог решења зависи, да ли ће цела институција ослобођавања имаоца менице од подизања протеста, бити з

ћути. У § 45. м. з. текстуелно