Бранич

Стр.чна 402

„Б Р А Н И Ч,

Број 8

одржани, треба да докаже онај, који се на то позива против имаоца." Дакле јасно, је, према оваквом тексту, да сваки онај који не пориче само подношење менице на исплату, већ спори и пориче само рок тога подношења, дужан је да докаже „да рокови нису одржани." Када се пдоношење менице на исплату признаје, када се нсто не пориче, већ се само спори благовременост тога п таквог подношења, онда је закон прецизно одредио да ту неблагодарност, неодржање рокова за подношење, доказу'е онај који то оспорава. Али, шта ће бпти када се оспорава сам факат подношења менице на исплату, као такав. Оспорити, у основу, само подношење менице на исплату, и оспорити само благовременост тога подношења, то су, по нашем схватању, две различите ствари. То је исто као оспорити да је неко, у опште изјавио једно правно средство, и оспорити благовременост истог. Када је у питању други случај, то јест, када се пориче само чињеница ,,да рокови нису одржани", закон је одредио на кога пада терет доказивања. А када је у питању први случај, то јест, када се оспорава сам факат подношења менице на исплату, закон не говори на кога пада терет доказивања. Зато у овом случају, терет доказивања, да је меница поднета на исплату, треба, по општим правилима процесуалног права, да падне на онога који тврди да је меница подношена, дакле, на имаоца менице. Узети обрнуто, то би значило ставити онога који чињеницу подношења менице оспорава', у такву ситуацију, да утврђује да нешто није учињено, дакле, да утврђује један негативан факат, што је немогуће. Када, доследно, нашем схватању узмемо, да ималац мора доказивати чињеницу подношења менице на исплату — презентацију —, када се ова спори, онда је доиста цела институција ослобођавања протеста, постала излишна. Јер на крају, којим ће доказом ималац утврдити, да је меницу подносио на исплату, ако протест због неисплате није подигао V законској форми ? Зато је препоручљиво да ималац код меница „без протеста", па и ако, о своме трошку, подигне протест због неисплате и тиме дође до једног сигурног доказа о подношењу менице на исплату, ако би ово било оспорено. Менице. „без протеста", у саобраћају све ређе и ређе се јављају и изглда да ће се постепено, као непрактичне- потпуно изгубити. Такве менице Народне Банке не прима у есконт, што је по нашем мишљењу, потпуно правилно. А кад тако ради Народна Банка, по свему је сигурно, да ће тако радити и остали новчани заводи, у нашој земљи. У почетку нашег излагања ми смо видели колико је презентација менице на исплату својствена самој меници, да се меница, у правом смислу речи, без презентације не може ни