Бранич

Број 8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 403

замислити. Презентација на исплату није ништа друго, до једна техничка радња, којом се чини то, да главни дужник; платац, дође у физички додир са меницом, види свој потпис и видн да ли је меница по форми меница. Меница, од како је исту главни дужник потписао, отишла је из његових руку, оптицала из руку у руку, да он, у правом смислу не зна коме дугује, те је ималац менице дужан да му меницу презентира, да му је овај исплати, ако се увери да је ималац менице, прави сопственик исте. Па, када се све ово има у виду, онда је питање, да ли се ималац може ослободити дужносги презентације менице на исплату, толико депласирано, да о њему, скоро, не вреди ни говорити. Др. М. Стражински, 1 ) мисли, да се презенгација може отпустити. И још даље тврди да се презентација може отпустити на меници, и изван менице, писмено или усмено. А ко може ово отпуштање извршити, и каква је онда природа менице, са отпуштеном презентацијом, о томе не говори ништа! Др. Драгутин Јанковић 2 ) мисли да се презентација може отпустити, клаузулом „без презентације". Само у том случају настала би измена саме природе меничне обавезе, она би постала доношљива — рог1аћ1е. Ово мишљење је једино тачно. Али, када клаузула „без презентације" има за дејство измену природе меничне обавезе, у толикој мери, да меница постаје обична облигација, онда то отпуштање презентације, не може бити расматрано у меничном праву, пошто са овим нема везе. А да отпуштање презентације мења природу саме менице, као такве, најбоље се види из следећег : Да би једна исправна била меница, потребно је да она са држи извесне елементе, одређене у закону, који су битни за појам менице. Ти елементи, сваки за себе, и сви заједно, имају пуно свога смисла и оправдања. Они нису никакав ћеф и формалност, али чине, то, да је меница формална исправа у најстрожијем смислу. Поред осталих састојака, битних за постојање менице, вучена — меница мора имати и „безуслован упут да се плати одређена сума новаца'" и „име онога који треба да плати", (т. 2 и 3 § 1 м. з.); а сопствена меница мора имати „безусловно обећање да ће одређена свота новаца бити плаћена", (т. 2 § 103 м. з.). Да ли је меница била поднета на исплату или не, та чињеница има утицаја само на обавезу регресних дужника. Истоветно као и код протеста због неисплате. Ако регресни дужници отпусте презентацију, клаузулом „без презентације" онда је тиме битни састојак менице, који се код лучене менице састоји у „безусловном упуту" трасанту, да меницу плати; а код сопствене менице у „безусловном обе-

!) Тумач закона мјеници стр. 20. 2 ) Коментар меничног закона и закона о чеку стл 61.