Бранич

Страна 430

„Б Р А Н И Ч*

Број 8

17. марта 1861. год., по коме је за доношење потребних одлука надлежан суд а не поједини судија. Изузетка примена прописа новог стечајног Закона према тач. 2. поменутог члана 13. односи се искључиво на скраћени поступак, о коме је реч у §§ 181. и 182. новог стечајног Закона а не и на § 85. истог Закона, који овлашћује суд, да из разлога целисходности одреди за стецишног судију старешину среског суда у случајевима примене осталих прописа новог стецишног Закона. Према томе за даље стецишно поступање по стецишној маси дужника Драгомира надлежан је окружни суд у Шапцу а не срески суд у Крупњу." Одлука II оделења од 17. јуна 1931. г. Бр. 7885.

Распоредно решење судије неспорних дела није једини доказ о наслеђу. Милица из Београда молила је срески суд за град Београд, да је као наследницу њене матере убаштини на непокретно имање у Београду. Поднела је, поред осталога, тапију своје матере и уверење општине београдске из кога се види да је Милица после смрти своје матере остала као њена једина наследница и најближа сродница. На позив суда да поднесе решење о наслеђу није поступила и суд је одбије од тражења убаштињења са ових разлога. „Молиља Милица није поднела несумљиве доказе о томе, да је она једини и искључиви наследник имовине своје пок. мајке Ђурђине. Поднето уверење Општине гр. Београда бр. 9560., не може се узети као доказ о томе, ношто се њиме тврди само то, да је она најближи живи сродник своје мајке и да би је као такву у опште могла наследити а не и да је њен стварни наследник. Према томе, ово уверење не може имати ону доказну снагу која се по закону придаје решењу о наслеђу, јер и поступак за издавање једног и другог није исти. Истина, по § 1 под 1. Зак. о изд. тапија, докази о прибављању сопствености, које се при тражењу убаштињења имају поднети нису најбројани лимитативно, већ само примера ради. Али суд налази, да се у случајевима, кад молилац нема несумљпвих доказа о свом праву својине на дотичном имању, као што је овде случај, има тражити убаштињења по редовном поступку зато предвиђеним, дакле почевши од општинског суда, па на даље, а не кратким путем, као што молиља тражи. Јер овде није ни случај преноса непокретности, односно јавне продаје, када се тапија по § 21. пом. Закона издаје одн. потврђује без општинског суда. Сем тога, по нахођењу суда, овакво се тумачење прописа о убаштињењу, не противи ни одредби § 24 Зак. о изд. тапија, по коме старе тапије задржавају своју пуну доказну снагу