Бранич

Број 8 „Б Р А Н И Ч" Страна 429

Закона и чл. 13. тач. 2. Закона о увођењу у живог стечајног Закона и Закона о принудном поравњању ван стечаја. Срески суд у Крупњу нашао је, да је за ово поступање ненадлежан са слдећих разлога : „Из акта ове стецишне масе а из решења Бр. 7011 од 19 - II - 1927 г. види се, да је стецишно поступање по овој маси почело по Заону о стецишном поступку, па се с тога а на основу ал. 1. чл. 13. Закона о увођењу у живот стецишног Закона и Закона о принудном поравнању има спровести по Закону о стецишном поступку а по овом иосгупку недостатак је окружни суд у смислу § 2. Закона о стец. поступку у вези § 7. од III Закона о установљењу среских и окружних судова. Из чл. 13. тач. 2. Закона о увођењу у живот стец. Закона, на који се окружни суд у својој одлуци позива, не може се извести закључак да је и за ове стецишне масе надлежан срески суд, јер према овом Законском пропису, на стечајеве, који су у току, имају се изузегно нрименити само два Законска прописа из новог стечајног Закона и по §§ 181. и 182. стеч. Закона а ни један од ових прописа не говори о надлежности суда а најмање о томе да се има применити и на овакве стечајеве цео поступак из новог стецишног Закона но се, по мишљењу овога суда, и на овакве случајеве има применити стари стецишни поступак а само изузетно §§ 185. и 182. новог стецишног Закона. Према овоме, не може се никаквим тумачењем доћи до закључка да је овај суд и по § 85. стеч. Закона надлежан јер се чл. 13. гач. 2. Закона о увођењу у живот стец. Закона не позива на § 85. стечајно1 Закона. Да је мишљење овога суда правилно, доказ је и то, што је законодавац у чл. 13. тач. 1. ал. 2. Закона о увођењу у живот изрично дао овлашћење о примени новог стецишног Закона на принудна поравњања, док то у тач. 2. исгог законског прописа у случају скраћеног поступка није случај, из чега се види, да законодавац није имао намеру да и за стара стецишта примени у целости нови стецишни Закон, па ни § 85. истог Закона, већ и за ове стецишне масе има остати у важности § 2. Закона о стецишном поступку." Зато је сва акта овога предмета послао Касациоиом Суду да реши овај сукоб о надлежности. Касациони Суд на основу § 104. Закона о уређењу редовних судова нашао је : „Да се по чл. 13. од I Закона о увођењу у живот стечајног Закона и Закона о принудном поравнању ван стечаја, сви стечајеви, који су отворени пре дана, кад нови стечајни Закон добије обавезну снагу, имају спровести по досадашњим прописима, па како је стечај дужнику Драгомиру отворен 19. фебруара 1927. г. а нови стечајни Закон ступио је на снагу 1. маја 1930 г. то се поступање по реченом стечају има спровести и довршити по Закону о стецишном поступку од