Бранич
Страна 428
.БРАНИЧ'
Број 8
ништва, већ само за истеривање из кола сопственика и шофера, да овима не плати уговорену возарину и да тим неплаћањем себи прибави противу имовинску корист, што је по § 329. крив. Зак. обележје само дела насилне изнуде. Разбојнишгво се односи само на стварн, јер се могу одузети, докле је насилна изнуда у овом погледу шири појам, јер поред ствари обухвата и све друго, чиме се постиже каква имовинска корист. Не стоји навод државног тужиоца да се код насилне изнуде тражи, да се принућивање врши само претњом или онеспособљавањем и то психичким путем или да свака примена, силе претворе изнуду у разбојништво, јер § 330. Крив. Зак. изрично предвиђа и употребу силе против лица код кривичног дела изнуде. ,Исто тако не стоји, да увек постоји разбојништво, или је противу каквог употребљена претња истовремене опасности. За живот и гело, јер употреба такве исте претње по § 330 крив. Зак. постоји и код дела изнуде. Према томе, то не може послужити као критеријум за разликовање ова два дела. „Али је правилно схватање државног тужиоца, да у радњи опт. Остандија не стоји кривично дело преваре. Дело преваре апсорбовано је кривичним делом насилне изнуде. Оптужени Остандије има само један циљ : да се са оптуженим Хансом довезе до Београда а да возарину не плати. У почетку је мислио да ће у томе успети само обмањивањем. У току пута мења план и принуђава .Јована и Божпдара да напусте аутомобил, рачунајући, да ће опг. Ханс. који зна да шофира, аутомобил дотерати до Београда и на гај начин да ће избећи плаћање. Све ове, у коитуигегу вршене радње, укупно узете по концепцији учиниочевој сачињавају једну недељиву целину, повезану истоветношћу циља. И обмана и претња употребљене су у истом циљу. Сзе те радње у крајњем резултату дају једно дело насилне изнуде, у коме је апсорбовано и дело преваре. „Према томе окружни је суд учинио материјалну повреду Закона из тач. II § 337. Крив. Зак. што је на кривично дело опт. Остандија применио и тач. 1. § 35. у вези § 334. крив. Зак., који се на њгово дело не може ирименити, вмћ само § крив. Зак., као што је напред поменуто. Али како је окружни суд правилно одмерио казну оптуженом, то у погледу казне и мере безбедности пресуда се не мења." Пресуда већа Касационог Суда од 15. јуна 1931. године Бр. Кре — 14. Надлежност среских судова по стецишним масама. Окружни суд у Шапцу актом својим Бр. 3204 послао је среском суду у Крупњу акта стецишне масе Драгомира Ј., трг. из Крупња, да овај суд спроведе даље стецишно посту пање, базирајући своју одлуку на §§ 85., 181. и 182. стечајног