Бранич

Број 8

„Б Р А Н И Ч-

Страна 427

казнио и то: оптуженог Останди а за дело преваре и дело изнуде са десет месеци строгог затвора и оптуженог Ханса за дело преваре са шест месеца строгог затвора. По изјављеној ревизпји древног тужиоца противу ове пресуде окружног суда, Касациони Суд поништио је исту пресуду у погледу квалификације дела опт. Остандија и пресудио : да је опт. Остандије крив, да је делом, за које је пресудом окружног суда оглашен кривим, учинио само злочин дело изнуде из § 330. крив. Зак., са следећих разлога. „У ревизији се истиче, да је окружни суд учинио повреду материјалног Закона из тач. 2. § 237. крив. Зак. тиме, што је на кривично дело применио Закон, који се на њега не може применити. По нахођењу државног тужиоца у радњи оба оптужена стоји само једно кривично дело : покушај разбојништва а не два кривична дела: превара и изнуда, како је нашао окружни суд. Окружни суд је правилно оквалификовао радњу оптуженог Ханса према карактерним знацима, изложеним у пресуди, да у његовој радњи стаји само дело преваре из тач. 1. § 335. у вези § 334. крив. Зак. Окружни је суд, ценећи прибрани доказни магеријал по свом слободном уверењу, утврдио, да опт. Ханс нити је учествовао, нити је ма чиме помагао нити навео или потстрекао опт. Остандија да у путу нападне на сопственика аутомобила и његовог шофера и да их са напереним револвером истера из аутомобила. Све је то према чињеничном стању ствари извршио сам опт. Ханса, те се та радња опт. Ханса не може ставити на рачун опт. Хансу нити може имати ма каквог угицаја на квалификацију његовог кривичног дела. Он може одговарати само за оио, што је, било сам учинио, било у чему другом умишљајно помогао или умишљајно навео односно потстрекао а његова умишљајна радња била управљена само на превару без принуде. Исто тако окружни је суд правилно квалификовао као дело насилне изнуде из § 330. у вези § 329. крив. Зак. радњу опт. Остандија, што је у циљу неплаћања уговорене возарине на 33 км. од Београда принудио сопственика Јована и шофера Божидара да сиђу са аутомобила, претећи им, да ће их побити из револвера, који је био на њих наперио. Овако његово дело садржи само елементе дела изнуде а не дела разбојништва, како схвата државни тужилац. За дело разбојништва из § 326. крив. Зак. потребно је, поред осталог, да сам кривац одузима силом или претњом какву покретну туђу ствар. Овде нема одузимања, јер су Јован и Божидар били принуђени да сами сиђу из аутомобила и тим самим предаду аутомобил, шго је обележје само дела изнуде према § 329. крив. Зак. „Даље, према чињеничком стању у пресуди, опт. Остандије није ишао на присвајање аутомобила, што је по § 326. крив. Зак. такође један од битних елемената дела разбој-