Бранич

Страна 426

„Б Р А Н И Ч"

Број 8

нашао, да је за разматрање ожалбеног решења надлежан Апелациони Суд са следећих разлога: „Из акта спора, чије се поновљење тражи, види се да је тај спор расправљен пресудом судије појединаца од 25. октобра 1928. г. Бр. 35796 и да је ту пресуду одобрио у другој и последњој инстанцији Београдски Апелациони Суд пресудом својом од 17-1- 1929 Бр. 218. Према §§ 18. и 37. Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти Касациони Суд није био надлежан за расмаграње тога спора. С погледом на наведене одредбе законске и § 44. грађ. суд. пост. Касациони Суд није надлежан ни за расматрање решења пожаревачког првостепеног суда од 12 - IX - 1929. г. Бр. 34231 по питању поновљења спора, јер је ово једно претходно питање, које, по жалби на решење првостепеног суда, и ако је ово решење донео колегијум суда у место надлежног судије појединца, има да оцени онај исти виши суд Апелациони Суд — који је и по спору, чије се ноновљење тражи, био надлежан за суђење, пошто је он, надлежан за главну ствар, надлежан и за оцену претходних или споредних питања а не Касациони Суд, који, по правилу, није надлежан за решавање по таквим споровима." Одлука опште седнице од 3 - XI - 1930. г. Бр. 10641. За дело разбојништва но § 326. крив. зак. нотребно је да сам кривац одузима силом или претњом какву туђу покретну ствар. Окружни суд округа београдског нашао је да су оптужени Остандије и Ханс криви, што су у намери да неплаћањем возарине прибаве противправну имовинску корист, ноћу између 19. и 20. децембра 1930. г. у Нишу погодили са сопствеником аутомобила Јованом и његовим шофером Божидарем да их за 2000 дин. превезу из Ниша у Београд, прикривајући пред њима, да немају код себе новаца да плате возарину, ове одржавати у заблуди да имају новац да плате возарину, те су их возили без новчане накнаде до 33. км. од Београда'на штету својих интереса, — чим су учинили кривично дело против имовине, предвиђено у § 335. тач. 1. крив. Зак. а казнимо по § 334. истог законика. Оптужени Остандије да је крив и зато, што је приликом те вожње, кад су дошли до 33. км. од Београда запретио сопственику Јовану и шоферу Божидару убиством, уперивши на њих револвер и викнувши „Халт" два пута строгим гласом у намери да их принуде да напусте ауто, те да на тај начин избегне плаћања возарине и сам аутом дође до Београда без шофера, чиме је учинио кривицу, предвиђену и казниву по § 330. у вези § 329. и § 62. крив. Закона. Зато их је својом пресудом од 20. маја 1931. г. КЗП - 59/15