Бранич

Страна 432

,Б Р А Н И Ч*

Број 8

ника који годинама живе на наслеђу без решења о наслеђу па им право наслеђа нико не оспорава нити они може оспорити. И зато Касациони Суд, сасвим разложно, каже у својој начелној одлуци, да решење о наслеђу ниЈе једини доказ. Решење среског суда, као што рекосмо, противно је и Закону о издавању тапија од 19. дец. 1929. године. Закодавац је у § 1. под 1. пом. закона имао намеру да грађани што пре дођу до тапија и зато је, поред доказа за убаштињење предвиђених у § 1. под. 1., у § 2. истог Закона допустио и употребу сведока при убаштињењу. И када је законодавац допуктио своје сведоџбе сведока, на чије се сведоџбе може гледати са прилично сумње, у извесним случајевима, онда се у толико пре, баш у духу § 2 пом. закона, може употребити, при убаштињењу, уверење општ. суда, као доказ о наслеђу. Права евентуелних наследника не могу бити повређена ако се у баштињење изврши без решења о наслеђу, јер су се ти евентуелни наследници могли користити § 6 и 11 пом. закона, по коме су и општански суд и пређе првостепени били дужни да објаве убаштињења. А ако се заинтересовани нису користили правом из § 6. и 11. то је њихова ствар и зато ће они трпети последице исте онако као и наследници који се нису хтели пријавити у масу.