Бранич

Број 8

"Б Р А Н И Ч"

Страна 397

доњк дјм често заседава преко целе ноћи. Док у дому лордоЕа многи чланови дођу само при отварању сесије, забележе своје место и више их нико ту не види, у доњем дому партијски „бичеви" (\уШрб) често бде над савесношћу посланика, како влада не би била изненађена или опозиција пропустила згодну прилику. До 1911. год. чланови парламента нису били награђени. (У Немачкој до 1906. а у Италији до 1912). После 1911. год. држава им плаћа по 400 фуната годишње. Надлежност разних комитета у доњем дому одређена је у пракси. Изнад свих уздиже се „комитет целе куће". Између овог комитета и доњег дома разлика је само у томе, што у комитету председава његов претседник, и што правило: да један посланик о једном предмету може само једанпут узети реч, не важи за комитет. Ово неограничено право говора за комитет је врло важно, јер он детаљно студира пројекте и предлаже амандмане, те тим од гласања у доњем дому прави веше формалан акт. Кад овај комитет заврши свој рад, претседник доњег дома заузима своје место, и тим је самим комитет претворен у доњи дом. Интересантна је и подела законских предлога у јавне (риђНс ђШ), приватне предлоге посланика (рпуа1е тетћег'з ђШ) и приватне предлоге (рпуа1е ђШ). Прве подносе доњем или горњем дому (за финансије само доњем) један од министара или један од посланика, који то чине у споразуму с владом, а за олште добро. Сви предлози из прве групе односе се на народну целину. На њу се односе и предлози из друге групе, које подносе посланици у своје име. Предлози из треће групе, које подносе заинтересозани тичу се инте реса појединаца, корпорација, или становника разних локалних самоуправних тела. Ту спадају сва питања о водоводима, приватним железницама, повластицама за поједина друштва и т. д. Занимљива је процедура за приватне предлоге, јер ту један парламентарни комитет, за сваки предлог одређује једно нарочито тело од претседника и три незаинтересована члана. Пред овим телом се развије прави судски процес између подносиоца и противника предлога. А јасно је да сваки предлог удешаван према приватним, а не јавним интересима, мора наићи на читаве групе у друштву, које би често биле оштећене озакоњењем таквог предлога. Адвокатска борба и унакрсна питања, у толико су жешћи, у колико су ривалитети разних интереса већи. Одатле предлог са свим процесним белешкама иде у комитете, надлежне за остале законске предлоге. Излишно би било набрајати све прерогативе доњег дома, јер су оне исте, које и код свих суверених законодавних тела. Сер Едуард Кок каже кратко, да је власт и законодавна