Бранич

Број 9

,Г, Р А Н И Ч"

Стрпна .453

преузима никакву одговорност за исправност таквих уписа". (Образложење пројекта зак. о ун. уређ-, оснив. и испр. земљ. књ.). По аустриј. земљишнокњижном праву мере површина нису се уписивале у земљ. књигу {пописни лист), док новија немачка уредба за извршење грунтовног реда од 20. XI 1.899. одређује упис површине. Наше је законодавство прихватило ово становиште, али је том упису одрекло сваку доказну снагу. Мислим, да се овакво становишге ипак не може сасвим оправдати и да би се интенција законодавца могла постићи и на други начин, а не искључивим одрицањем доказне снаге таквога уписа. Могло се је н. пр. једноставно доказна снага уписа површина условити гачношћу катастарских података. За овакво становиште налази се донекле оправдања и истакнутој чињеници, да земљишна књига служи установљењу правних односа особе према некретнини, те да је база тих уписа достагно идентифекована ознакама у пописном листу земљ. књиге и поред површне мере. Земљишне су књиге вођене на основу принципа с т в а рн о с т и, т. ј. у њих се уписују само ствари и то некретнине, а права само у колико су у вези с тим некретнинама. Према том основном начелу у земљишне се књиге не би могла ни смела уиисивати права, ако се не односе на уписане већ некретнине. Права се уписују само ради тога да разјасне однос особе према уписаној некретнини. Међутим је Земљишнокњижни Правилник нормирао у §-у 12. изнимку од тог начела. „Служности, реални терети и реална права морају се у пописни лист повласног добра унети и онда, ако служеће добро није уписано ни у једној јавној књизи". Од ових права — која се непосредно односе на уписану некретнину — уносе се у земљ. књигу само стварна права изузевши посед и наследна права (којима међутим многи оспоравају стварноправни карактер), а од обвезних права, право откупа, прекупа, те т. зв. „порабна права"' т. ј. најам и закуп, те њихове подврсте. Земљ. књиге немају само задаћу, да се уписом у њих односно право само стиче, преноси, ограничава или укида, него се тиме уједно та права сврсгавају, да међу њима код намирења не би дошло до колизија. То се постизава доследно проведеним принципом приоритета уписа. Првенство уписаног права добива се часом предаје поднеска земљишнокњижном суду. Раније исговрсно право прече је пред каснијим. Доследно принципу прегледности и с п е ц и ј а л ит е т а уписа земљишна је књига раздељена тако, да се сватко и без нарочите дуже подуке и вежбања лако у њо.ј може. оријентирати, а поред тога својим саставом пружа потуну и исцрпну слику целог фактичког (изузевши тачност упиСане површине) и правног стања односне некретнине и њених ира-