Бранич

Страна 454

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

ва. Земљ. се књига води у свескама по појединим катастарским или пореским општинама. Та се књига (свеска) састоји од т. зв. земљишнокњижних уложака. Земљишнокњижни су улошци листови за уписисање некретнина; права стечених на њима и субјеката тих правних односа. По нашим земљишнокњижним законима ти су улошци вођени према т. зв. реалном систему, према некрегнини, а не према субјекту правних односа. Ради гога је и истакнуто у §-у 2. зак. о земл>. књиг., да ти улошци служе првенствено за уписивање „земљишнокњижних тела и промена на њима", а тек у другом реду „стварних права, која се односе на земљишна књижна тела и промену тих права. Ти се улошци деле према распореду материје за упис на три дела, који сваки за себе могу обухватити и више страна и листова — већ према потреби. У пописни лист улазе све некретнине истог власника или једне скупине сувласника, ако се та земљишта налазе у једној те истој катастарској (пореској) општини са свим стварним правима, „која су скопчана с власништвом земљишнокњижнога тела или једног његовог дела" § 6. з. о. ун. ур. оснив- и испр. з. к.). Земљишнокњижним гелом назива се оваква правно јединствена скупина некрегнина исте власничке особе у истој каг. општини уписана у исти земљишнокњижни уложак. То земљишнокњижно тело сачињава за себе затворену правну целину (§ 3. зак. о земљ. књиг.) т. ј. сви делови те скупине некретнина има.ју исгу правну судбину. Сувласништва може бити само на идеалном, а не фактично одређеном делу ге скупине. Заложно се право може стећи само на целом телу или на сувласничком идеалном делу, али никако не на појединим одређеним деловима з. к. тела. И ако се право порабе (најма и закупа) може односити на поједине делове некретнине, ипак се може уписати само на целину или на сувласнички део. Жели ли власник да отуђи коју парцелу ове скупине, тада ће претходно морати да је отцепи и отпише од овог з. к. тела или да се створи уписом новог власника сувласнички однос. У властовницу се уписује особа власника и сва ограничења власничког права изузевши забране отуђења и оптерећења, које се уписују, у трећи лист т. зв. теретовницу. Овамо долазе у опште сви терети. Поред ове главне књиге за сваку кат. општину земљишнокњижни суд мора имати и збирку исправа, камо долазе преписи свију исправа, на основу којих је одређен и спроведен уиис у земљ. књиге. Као додатак овим деловима земљишне књиге предвиђена је у §-у 14. зак. о ун. уређ. збирка катастарских планова да би се сваки интересент могао одмах оријенгирати о положају и облику односне некретнине. Баш ова суставност и прегледност уписа и материјала даје земљишној књизи главну и прегежну одлику напрама досадањим књигама тапија, интабулационим протоколима