Бранич
Страна 436
,Б Р А Н И Ч"
Број 9
је обележио учествовањем у многим споровима по којима је његова сарадња тражена. Увек је се трудио да своме адвокатском и правном раду да чнсто словеначко-национално обележје. У томе циљу служио је се само и искључиво словеначким језиком кога је обогатио многим добро нађеним стручним изразима, који су и данас у пракси у Словенији. Да би омогућио рад на словеначкој правној терминологији и одвојио Словенце од немачког језика, Д-р Мајарон је се ставио на чело покрета, који је обележен оснивањем словеначког правничког удружења „Правник". Ово је удружење преко свога органа „Словенскн Правник" пропагирало словеначку правну науку на словеначком језику, а и данас пре■ ставља једно од најбоље организованих правничких удружења. Д-р Мајарон је уређивао овај часопис од оснивања 1889. год. до 1892. год. и од 1898. год. до 1921■ год. Од 1907. год. Д-р Мајарон је до своје смрти био претседник друштва „Правник". За време Аустрије Д-р Мајарон је био један од најактивнијих бораца за осннвање словеначког Правног факултета у Љубљани, али ово Аустрија није никада хтела одобрити. Тек по ослобођењу и уједињењу основан је словеначки Универзитет у Љубљани са Правним факултетом, који је васпитао многе млађе словеначке генерације благодарећи националном уверењу университетских професора у Љубљани, међу којима их има и са репутацијом далеко прешлом наше границе и људи којима је још увек био на челу Д-р Мајарон. За заслуге на оснивању Универзитета у Љубљани, као видно признање, Д-р Мајарону је подарена титула првог почасног доктора права. Исту почаст учинио му је прашки Универзитет изабравши га за почасног доктора права. Ценећи националне заслуге Д-р Мајерона, словеначки народ га је био послао у Покрајинску скупштину у Љубљани да тамо заступа и брани интересе свога народа. Дванајест година Д-р Мајарон ову дужност оправља са пуно части и достојанства, борбен и неумитан кад је његова Словенија бнла у питању. Д-р Мајарона срећемо у готово свима националним и правничким покретима у Словенији■ Његово име налазимо у многим листовима и часописима на словеначком језику. Њега исто тако налазимо на челу другог Правничког конгреса који је одржан 1926. год. у Љубљани, а који је водио са таквом умешношћу, да се очигледно видела његова способност за предвођењем. Рођен да води, задахнут најчистијим националним идеалима, високог образовања, солидне правне спреме, непоколебљивог карактера, ванредно спретан у опхођењу са људима али никад готов на напуштање својих интимних уверења, Д-р Мајарон је светлео на челу свих покрета, удружења,