Бранич

Стрпна 460

Б Р А Н И Ч.

Број 9

На ово четврто решење фирма Н. и њен јавни члан К. поново су се жалили наводећи: 1) Носилац права и обавеза постаје се рађањем а то је за једну фирму сутска протоколација § 5 Трг. Зак. Фирма је протоколисана код Суда на даи 18 II 1925 а менични акцеит потиче од 7 II 1925, што значи да се фирма обавезала 12 дана пре свог постанка. 2) Фирму је обвезао Сигфрид који на такву радњу није овлашћен ни пре ни после протоколације. На дан потгшса менице, Сигфрид није ни могао бити деловођа фирме, .јер се деловодство констигуише приликом протоколације, а она је уследила 12 дана доцније. 3) Сигфрид је постао деловођа фирме тек по огласу протоколације, када се он деловодства примио и када је суд оглас потврдио. На дан потписа спорне менице он уопште није био деловођа фирме, те је неумесно позивање на прописе § 737 и 748 Г. 3. Тога дана он је у Берлину овлашћен само на једну радњу: те је са обављањем те једине радње његово пуномоћство исцрпљено. 4) И да је Сигфрид на дан 7 II 1925, ово пуномоћство, везано искључиво за протоколацију фирме, имао у рукама, па чак и да је тога дана фирма била протоколисана код Суда, он фирму ипак није могао задужити јер сходно § 611 и 613 I . 3. на такав посао није био овлашћен. 5) Погрешно Суд наводи да пуномоћству Сигфрида о протоколацији радње нису границе дате кад се јасно види да је оно ограничено само на једну радњу, а то је: протоколација фирме без икаквог права на обвезивање исте. Најзад ако се према § 612 Г. 3. онај чијем пуномоћству нису дате транице може управљати по свом разуму, знању и савесш, то не зпачи да он може предузети и оне радње за ко.је се по § 613. Т. 3. траже нарочита овлашћења. 6) Примени § 757 Т. 3. има места само од онда када се деловодство у протоколацији код суда спроведе и само онда, када се деловођи у огласу, који само замењује прномоћство даде власт представљања и обвезивања фирме- Прописом § 737 Г. 3. законодавац је овлашћења дата деловођи у о'ласу о протоколацији изједначио с овлашћењем у пуномоћству, не дерогирајући тим прописе § 613 Г. 3. који за извесне послове, а специјално обвезивања, тражи њихово поименично мазначење. Кад би се примио преседан из ожалбеног решења онда би сваки деловођа (у овом случају и пре него је то постао) могао без знања и одобрења власника фирме задужитн целу радњу, иако он такву власт није добио ни огласом < ј протоколацији, ни пуномоћством. 7) § 748 Г. 3. односи се само на ортаке-трговце који су на престављање фирме и потгшсивање њеног имена огласом овлашћени. Сигфрид то све није био не само на дан 7 II 1925