Бранич

Број 10

„Б Р А Н И Ч"

Страна 527

да искључује сваку могућност ограничења овога права заступања пред ма којим судом. Уосталом када су овим изразом несумњиво обухваћени сви судови, законодавац би изрично нагласио да је хтео ма који изузети. И да је законодавац употребио обичан израз „пред судовима" место израза „пред свима судовима", опет би се ту подразумевали и војни судови, када они не би изрично били изузети. Тако је гледиште заузео и Касациони Суд у свом решењу од 18 децембра 1930. год. бр. 15837, које се у препису прилаже. Међутим законодавац је баш имао намеру и јасно изразио своју вољу овом одредбом, да адвокату даде право заступања пред сваким судом, био то војни, берзански, или ма који други суд. Познато је правило да законодавац не доноси излишне одредбе и да има јасан циљ који остварује законом. Природа војних и других нарочитих судова била је позната законодавцу при доношењу Закона о адвокатима. Образоване комисије. решењима Г. Министра правде број 49917/920 и 79408/925 за израду пројекта овога закона проучиле су најтемељније ово питање. Дата су баш сва потребна образложења, да се адвокату признаје право заступања код духовних, војних и свих других судова. Све је то законодавац имао у виду када је озакоњена оваква одредба § 20 како је од комисије већ била припремљена. Према овоме не може бити никакве сумње о намери и израженој вољи законодавца у § 20, којим се признаје адвокату право заступања пред свима, па и војним судовима. II. Поред тога што је Закон о адвокатима специјални закон према законима о судском поступку, он је каснији закон од Закона о поступку во.јних судова у кривичним делима од 15 фебруара 1901 године. По општем принципу 1ех роз1:епог сЈего^а! рпоп овај је закон укинуо све њему противне раније законе па макар се они појављивали и као специјални. О томе је унето и изрично наређење у § 129 Зак. о адвокатима према коме од дана његовог обнародовања у Службеним Новинама (19.-III.-1929. г.) престају важити ... други законски прописи из специјалних закона, уредаба и декрета који се односе на адвокате." С тога је у сваком случају престала важити и одредба § 174 Зак. о пост. војних судова у крив. делима, у колико је противна заступању адвоката пред тим судовима, пошто им § 20 Зак. о адвокатима признаје то право пред свима судовима. III. Најзад и да закон није дозволио адвокатима право заступања пред војним судовима, већ то питање оставио да