Бранич

Страна 528

„Б Р А Н Ч И"

Број 10

војне власти у интересу Војске реше, опет не би могао опстати разлог да би ово заступање било штетно по интересе војске. Несумњиви је интерес војске и њених судова што боље истраживање материјалне истине и правилна примена закона. Учешће адвоката само би помогло на том послу. Даље, ма колика била популарност наше војске, та би популарност морала бити још и већа, када би се на њеном форуму правде дала потпуна могућност одбране оптуженога. Ово тврђење у толико изгледа неоснованиЈе, када по самом Закону о устројству војних судова — § 46 т Ппе могу војне судије у мобилном и ратном стању бити резервни официри или грађанске судије. Па када свакако одговара интересима службе учешће једног грађанина као војног судије чак у ратном стању, откуда би могло бити штетно у редовном стању учешће као браниоца једног адвоката — махом резерног официра. Са изложенога нападнуто решење као противно закону не може опстати : 1) што није никако примењен § 20 Зак. о адвокатима као одредба каснијег и специјалног закона и 2) што је погрешно примењен на овај случај § 174 Зак. о пост. војних судова у крив. делима — чл. 23 под 1) Зак. о држ. савету и управним судовима. Зато ова Комора на основу права из § 44 под и) Зак. о адвокатима подноси противу нападнутог решења ову тужбу и моли Државни Савет, да га изволи поништити и прибавити закону санкцију. Прилаже се решење и препис тужбе. Такса се не плаћа према § 119 Зак. о адвокатима."

Државни Савет по комориној тужби донео је 14 маја 1931 год. под. Бр. 59911 овакву пресуду : „У име ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I. Краља Југославије Државни Савет У свом III. одељењу састављеном од претседника Раичевића Милосава, чланова : Бабића Живојина, Нешића Стевана, Миличића Др. Петра, Хасанбеговића Авде и в. д. деловође — суд. капет. II класе Дабића Љ. Славољуба, узео је у рашатрање тужбу Адвокатске Коморе из Београда поднесену противу решења Господина Министра Војске и Морнарице од 26. новембра 1930. године С. Бр. 14857, којим је одбијена