Бранич

Страна 556

,Б Р А Н И Ч"

Број 11

сагласност своје досадање обавезе са новим уговором. Предвиђено је и стварање једне арбитражне комисије, која би се старала о извршењу уговора. Уговор може да се откаже, по истеку од три године, с тим да се отказ саопшти годину дана раније, али се може отказати и свагда кад једна држава шатра да су повређени њени вигални економски интереси неком одлуком поменуте арбитражне комисије. Отказ може бити само путем новог закона који би донела држава која отказује уговор. Ово су главне одредбе споразума од 19 марта 1931 године. У европској јавности објављивање овог споразума изазвало је велику буру, нарочито у Француској, Великој Британији и Чехословачкој. Британска влада затражила је да се питање стави на дневни ред шесдесет трећег заседања Савета Друштва народа, које је имало да се одржи у мају месецу. Ту, пред Саветом Друштва народа, немачки делегати изнели су све разлоге за стварање овог савеза. Међутим њихова аргуменгација није успела да убеди остале заинтересоване владе, од којих је нарочито Француска заступала тезу да је овај уговор противан постојећим међународним обавезама. Поред једног меморандума о аустро-немачком царинском протоколу, од 14 маја 1931 год., француски делегат Франсоа - Понсе поднео је Савету један „конструктивни пла-н" француске владе, у циљу да се општим, европским решењем замени двострано решење коме су прибегле Немачка и Аустрија. Против цариноког савеза између Немачке и Аустрије, у овом обиму, истицани су разлози правне, економске и политичке природе. У ствари овим поводом је само оживела полемика, која се води од краја светскога рата, о присаједињењу Аустрије Немачкој, тако званом Аншлусу (Ап5сћ1изб). Порекло овог проблема је давнашње, но после Светскога рата добило је сасвим нов облик и постало је актуелно политичко питање. Позивајући се на историски развој догађаја у прошломе веку, одмах се помислило на политичке последице једне царинске уније између Немачке и Аустрије. Јер немачко уједињење, у току прошлог века, потекло је баш из царинског савеза. После Бечког уговора од 1815 године, ојачала и увећана Пруска почела је око себе да окупља мање немачке државице и да склапа са њима царинске савезе. Први такав савез склопљен је 14 фебруара 1828 са ХесенДармштатом, тиме што су се царине изједначиле, тачније Хесен-Дармштат је примио пруски царински закон и царинску тарифу. Годину дана касније, 27. маја 1829, у царински савез са Пруском и Хесен-Дармштатом ступиле су Баварска и Виртенберг. 22 марта 1833 утврђена су правила т. зв. 2о11уегет-а, коме су кратко време по том приступиле Саксонска и тириншке државице. Сви ови савези имали су једну