Бранич

Брјо 11

„БРАНИЧ*

Страна 557

основицу: једкнство царинске територије и царинске границе; између појединих држава у савезу укинуте су царине; царине су наплаћиване од власти једне државе по истој тарифи; приходи су дел>ени. У време стварања овог савеза у Европи се није предвиђала никаква опасност. Али царински савез донео је као последицу политички савез и проглашење, у Версаљу 1871 год., немачке царевине. Још пре Светскога рата неки немачки писци заступали су мишљење да немачко уједињење још није потпуно, и да се историска еволуција креће у правцу стварања једне велике државе „средње Европе", која би обухватила у главном Немачку и ондашње земље Аустроугарске. Сви писци који су обрађивали ову мисао предлагали су као први корак за остварење овога плана остварење царинске уни је између две државе. Крај рата је донео сасвим друге догађа.је: Аустроугарска се распала на неколико националних држава. Одмах се у немачким круговима почело говорити о приса.једињењу Аустрије Немачкој, — „аншлусу". И када је сада закључена царинска унија из.међу две државе, природно је цео свет одмах помислио на даљи развој догађаја и неминовно политичко спајање обе државе. До каквих би политичких компликација довела таква промена у Европи, није потребно ни наглашавати. Као што смо споменули, овом царинском савезу стављене су многе замерке. У првом реду то су замерке правне природе. Аустрија и Немачка су додуше суверене државе и као такве могу да ступају у међусобне односе по сво.јој жељи и потреби. Али, уговори о миру, закључени после Светскога рата, као и неки други међународни уговори, у циљу да обезбеде сувереност Аустрије и њену независност наложили су јој обавезу да се не сме одрећи ни своје суверености ни своје независности. О томе постоје три текста: члан 80 Версајског уговора; члан 88 Сенжерменског уговора, и Протокол од 4 октобра 1922 године. Чланом 80 Версајског уговора Немачка се обавезала „да строго пошту.је независност Аустрије". Чланом 88 Сенжерменског уговора Аустрија се обавезала ,,да се уздржи од сваког акта ко.ји би могао да угрози њену независност, непосредно или посредно, и којим било путем, . .. и путем учешћа у пословима неке друге силе". А Протокол од 4 октобра 1922 године позива се изрично на чл. 88 Сенжерменског уговора и садржи обавезу Аустрије „да ће се уздржати од ма каквих преговора и ма какве екоч&мске или финаисијске обавезе које би могле непосредно или посредно да угрозе ову независност." Аустрија задржава потпуну трговачку, царинску и финансиску слободу, али „неће моћи повредити своју економску независност уступањем некој држави једног специјалног режима или искључивих предности које би могле да угроже ову незави*