Бранич

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 571

постављени, као и увек. Његова бржа вожња, ради чијег је констатовања било потребно у моменту судара уврдити и слагање часовника на полазној београдској, као и на долазној — топчидерској станици, може бити само прекршај прописа о вожњи, што повлачи дисциплинску одговорност а она, као што је горе наведено, није ни у каквој узрочној вези са наступившим сударом." Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 27-У1-1931. г. Бр. 6002 дао следеће противразлоге : Комисијским извештајем и осталим ислеђеним околностима потпуно је извиђено и утврђено, да је оптужени Бранислав брже возио него што је смео и да је, поред осталог, и због те брже вожње дошло до судара, односно до нале(ања воза Бр. 4862 којим је управљао опт. Бранислав на воз бр. 41а. Све ово у толико пре, што је после вршеног увиђаја и комисиског извештаја и начелник комерци.јалног оделења Железничке Дирекције актом својим од 18. новембра 1930. г. Бр. 96191 утврдио, да је машиновођа воза бр. 4862. још са 150 метара уназад могао приметити, да се на четвртом колосеку, на који је он имао да наиђе, већ налазио други воз и према томе имао довољно времена да буде предострожан. Према томе а према целокупном ислеђењу и извиђеном материјалу Београдски Апелациони Суд налази, да радња опт. Бранислава, која се састоји у томе, што је брже возио, но што је смео по првилима то чинити и што је имао могућности да види испред себе воз на четвртом колосеку, стоји у узрочној вези са последицом, односно са догодизшим се догађајем и чија је радња са радњама друге двојице оптужених допринела делу, које се догодило — § 16. од. II крив зак." Касациони Суд у свсјој општој седници усвојио .је речене примедбе свога I оделења а ове противразлоге одбацио. Одлука од 14.-VIII.-1931. г. Бр. 9076. Тих. М. Ивановић.

Мишљење опште седнице Касационог Суда о надлежности јеврејских духовних судова за расправљање брачних парница између припадника мојсијеве вере. Господин Министар Правде актом од 20. августа 1931. год. бр. 53357 тражио је, да Касациони суд у смислу прописа § 16. тач. 2. закона о своме устројству, да мишљење: да ли се прописи уредбе од 7. децембра 1861. год. бр. 2444 имају тумачити тако, да су јеврејски духовни судови надлежни за