Бранич

Страна 570

„В Р А Н И Ч"

Број П

Скопски Апелациони Суд пресудом својом од 18-11-1931 год. Бр. 924 одобрио је поменуту пресуду првостепеног суда. Касациони Суд оснажио је пресуду Апелационог Суда. Одлука IV оделења од б-Х-1931 г. Бр. 11017. Тих. М. Ивановић.

И ако је возио већом брзином, него што је то по правилима дозвољено, машиновођа воза не може бити одговоран за дело из § 208. крив. зак. ако између његове радње — брже вожње — и наступеле последице иема узрочне везе. Првостепени Суд за град Београд нашао је, да у радњи оптуженог Бранислава, машиновође државих железница, ш го је, ирема комисиском извешгају, возом, којим је управљао, возио много брже, но што је то< смео чинити ио реду вожње, те је у станицу Топчидер ушао осам минута раније, но што је смео доћи по реду вожње, због чега је дошло до судара возова, при чему је један путник теже повређен а у исто време причињена и матерјална штета, — стоји дело из § 208. крив. зак., па га је својом пресудом од 15-Х11-1930. г. за ово дело казнио са два месеца строгог затвора. Београдски Апелациони Суд одобрио је ову пресуду. Касациони Суд примедбом свога I оделења од 10. јуна 1931. г. Бр. 7651 поништио је пресуду Апелационог Суда са следећих разлога: Погрешно је нахођење првостепеног а са њиме и Апелационог Суда, да је оптужени Бранислав Р. машиновођа воза Бр. 4862 кривично одговоран за представљено дело из § 208. крив. зак., нашавши да је у својој радњи, на име, што је брже возио, но што је прописаио за редовну вожњу, показао нехат, који је проузроковао судар на Топчидерској Станици. На против, чињеним ислеђењем утврђено је да су оба улазна сигнала, и онај за воз из Земуна и ова.ј за воз из Београда, којим је управљао оптужени Бранислав, била прописно и правилно отворена и да је скретница за воз, који долази из Београда, била, као и обично, окренута за четврти кол!осек, на који је увек скретао воз Бр. 4862 при улазу у Топчидерску станицу. Па кад је све било прописно, као и увек, постављено и улаз у станицу опт. Браниславу, односно возу Бр. 4862 био слободан, онда нема никакве узрочне везе између радње опт. Бранислава — брже вожње — и судара, који се је десио. У његовој радњи не може стајати нехат — § 16 од. II крив. зак., јер он и није могао, нити је био дужан иредвидети наступелу последицу, кад је при улазу у станицу видео да су и предсигнали и главни сигнали у скретници правилно