Бранич

Страна 574

.БРАНИЧ.

Број 11

суда, које спада у домен грађ. суд. пост., као закона јавног поретка. Она регулишу (чл. 1.) пскључиво верске односе исповедника мојсијеве всре и то једног обреда — сефардског обреда. Сем овога она су регионална — важе само за верску опшгину у Београду, те кад би имала законске важности био би нарушен и принцип једнакости -пред законом. Са ових разлога прописи ових правила су без утицаја на расправу истакнутог пигања о надлежности. На основу свега изложеног и § 16. тач. 2. закона о своме устројству Касациони суд је МИШЉЕЊА : Да су за расправу брачних спорова (уништај и развод брака на територији овога суда, између припадника мојсијеве вере (наших поданика) надлежни редовни грађански судови, с тим да суде по основима прописаним за цркву мојсијеве вере. Из опште седнице Касационог Суда 11-IX-1931 г. Бр. 9458.

Поклонопримац не може доказивати учињени му поклон сведоцима и доиуном заклетвом, када је вредност \поклона преко 200 дин. Решењем судије неоспорних дела окружног суда за град Београд од 15. маја 1930. г. М Бр. 4925 упућена је Ј. удова против наследника масе пок. М. М. да докаже да поклон који јој је учинила свекрва М. за живота, важи. По овоме удова Ј. повела је спор код суда али ју је суд одбио од тражења са разлога: ... „Како се тужиља за доказ постојања уговора о поклону позвала на сведоке, а како .је вредност поклона већа од 200 дин. — то се према § 242. гр. суд. пост. ова тражбина сведоцима не може доказивати; а пошто никаквих других доказа о овоме поклону нема, то тужиља исти није ни доказала, те се и од тражења има одбити као од тражења недоказног — § 178. г. с. п. Што се тиче допуне заклетве на коју се тужиља позива, њој нема места пошто нису исиуњени услови које пропис —• § 291. гр. с. п. предвиђа да би се могла досудити допуна заклетва. Ову пресуду ор. суда одобрио је Апелациони Суд својом пресудом а Касациони Суд оснажио Апелац. пресуду својим решењем. Ми сматрамо да је предња одлука сва три суда с обзиром на конкретан случај неправилна. Тужиља је добила од своје пок. свекрве М., у очи њене смрти, поклон у новцу и