Бранич

Страна 584

.6РАНИЧ.

Број 11

страстима и иавикама, пас обзиром на ову класификацију односно на ове психичке особине писац класификује кривце укривце из страсти и кривце из н а в и к е. Дајући овакву класификацију криваца, писац вели да она није дефинитивна пошто Наука Кривичног Права не треба да даје класификације са одређеним типовима, пошто се код ових сгално структура мења. Писац према томе истиче класификацију криваца на б а з и е т и ч к о - п с их о л о ш к о ј према којој се кривци имају класификовати не по типовима већ по фазама или променљивој форми. Дајући резиме ове главе писац истиче три фазе кроз које пролази кривичнно дело ; морфолошку, физиолошку и п с и х о л о ш к у, које су фазе повезане између себе а све имају заједничку црту — тоје динамичка фаза. Дакле према овом писцу кривично дело, као љ у д с к и а к т, јавља се као резултат карактера (карактериологија) који је сдблесак конституције. Према томе тип, у горе означеном смислу, пролази у току еволуције, кроз три главне фазе: тип конститутиван — фигура, тип т е м п е р а м е н т а и тип по к а р а к т е р у, кроз које фазе еволуције врши се трансформација крнвичнога типа. Најзад писац даје резиме своје Нове Криминологије у гл. VII. где се пре свега декларише за правац п р а г м ат и з м а у филозофији Г1 рава. Дефинишући Интегралну Криминологију писац вели: „Да је ова, ма да још неформирана права Криминологија. То није грана Антрпологије која изучава човека као кривца, као што Антропологија изучава поштеног човека. То је цела Антропологија примењена на изучавање сваког човека, моралног и неморалног, као узрок активности. То није само наука о узроцима, већ наука о узроцима кривичног дела и ефеката индивидуалних на самог кривца, Антропологија типа Ломброзовог то је ф аза аналитичка, а Интегрална Антропологи.ја сачињава т. зв. с и н т е т и ч к у ф а з у. Тако он постазљајући једну интегралну теорему вели: „Тип обично одређује акт, али, у крајној линији акт је одређен са.м по себи, јер он трансформише тип". Ова посгавка, вели писац, је садржина Општег Дела његовога рада. Завршујући излагања у своме делу писац даје об.јашњења и поставља два проблема. Тако вели писац: „Кривично дело је неопходан ефекат урођене монструозности дегенерисане врсте, полазна тачка нижег стања, раса кривична. Таква је теза материјалне Диференци.јалне Криминалне Антропологије. Даље писац чини и друго објашњење велећи: „кривично дело је дејство слободне воље и одлука вол^е, дело покварености индивидуе, полазна тачка мана или навика кривца." Таква је теза вели писац Спиритуалистичке Криминалне Дифе-