Бранич

Број 11

„Б Р А. Н И Ч"

Страна 543

као своме браниоцу поверио, сем ако то окривљени сам ие тражи, па је бранилац у овом погледу имао бити потпуно заштићен. Кад иначе суд не може и не сме водити рачуна о ономе што му бранилац као своје професионално сазнање открије, онда суду не треба дати могућност да браниоца у опште саслушава. Такав судски поступак био би сасвим непотребан и некористан. Али природа браниочеве професионалне тајне, као лица које мора бити потпуно упућено у поверену му одбрану, такав је, да се мора њему оставити да слободно у одбрани употреби оно што смагра корисним по окривљенога. Јер му је и откровење учињено у гом циљу. С тога и овде све зависи од адвоката до које ће границе ићи и да ли ће о« фину разлику између дозвољеног и недозвољеног осетити кад буде давао одбрану. Јер ту треба бити ванредно осетљив: слобода, част, имање окривљениково мора.ју проћи кроз свест и савест адвоката кад даје одбрану. Та финеса чисто професионална, чини суштину адвокатског повива, и адвокатске тајне. Створена у циљу заштите адвокатског позива, она мора и може једино ићи на корист окривљенога а несме никад бити у сукобу са законом и савешћу адвоката. То је у ствари и суштина адвокатског позива.