Бранич

Страна 28

,Б Р А Н И Ч,

Број 1

у корист извесних тражбина, орочених тражбина — за које се сматрало да вреди правило: с11еб 1П1егрс11а1 рго ћошјпе. Однооно малолетника текст најјаоније говори, да рок њихових тражбина не повлачи падање у доцњу, већ производи слично дејство само у погледу интереса. Паулусвели: „И ако је у гврђено да се малолетницима до 25. године да.је интерес, то се не чини због доцње, него да се покаже да се обавеза продужава." 1 ) Ојгагс! сматра да је примена правила (Иез 1егре11а1 рго ћотјпе, противна основној природи рока и принципа доцње. Противно је природи рока, јер је рок установљен у интересу дужника, а не повериоца. 2 ) Противна ,је правилима доцње, јер она с једне стране не постаје због ствари већ због личности, а с друге стране за доцњу се захтева поред опомене и кривица дужника. Он сматра, да се не може узети, да кривица постаје из простог протека рока илаћања. Дужник пада у доцњу и без интерпелације само у неким случајевма. Најпре, кад је немогуће да се дужник опомене. Затим, дужник украђене ствари сматра се да ,је у доцњи од момекта извршења крађе. (Риг зешрег тогагп {асеге У1(1е1иг). У свима другим случајевима потребна је опомена. У француском праву вреди правило, да падање дужника у доцњу не настаје самом доспелошћу, већ извршење обкезе поверилац треба да тражи. Без тога дужник не долази у доцњу ма колико времена протекло. Поверилац треба да упути дужнику један акт, којим ће да тражи испуњење обвезе од њега, чл. 1139. С. с. Поверилац је тај, који у начелу ставља дужника у доцњу, а не доспелост. Одатле излази правило: (Ј1ез поп т{стре11аг рго ћотЈпе. Доклегод поверилац ћути, може се сматрати да му настало закашњење не причињава никакву штету и да он прећутно допушта дужнику да чека. Различити су акти, којима по®ерилац ставља дужника у доцњу. То може бити нш званична опомена или нека дрлта одговарајућа радња, као што су: 1е соттапсктет, (позив, који се чини преко извршне власти и који су странке претходно уговориле) и тужба, чл. 1139. С. с. Ова два последња средства много су опаснија по дужника од обичне опомене зато, што се после њиховог подношења поступак за извршење облигације наставља и поверилац нема ништа даље да предузме, докле обична опомена не производи никакав даљи поступак. У трговачком праву стављање дужника у доцњу може да се учини једним простим писмом, телеграмом па чак и усмено.

') О. 31.; Ое 1е§, II, 87., 1. 2 ) Б. 45., 1. Ое V, О. 41., 1.; рок је установљен за дужникн а не за повориоце.