Бранич

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

Страна 29

Има случајева кад дужник пада у доцњу самом доспелошћу. Овим изузцима налази се основ или у уговору или у закону. Угаворни изузеци. По чл. 1139. С. с. дужник долази у доцњу тек после опомене. Сама доспелост орочене обвезе не ствара доцњу. Али се може уговорити да ће дужник бити у доцњи самим факта.м што је одређени рок протекао а он није своју обвезу испунио. Само у овом случају вреди нравнло : сИез ш1егре11а1 рго ћотЈме. Законски изузеци. Закон прописује да је крадљивац увек одговоран за случајну пропаст украдене ствари, чак и кад пије нао у доцњу са враћањем исте, чл. 1302. ал. 4. С. с. Исто гако поступаће се са учиниоцем из чл. 1379 С. с., по којем, ако је оно што је примљено а није дуговано непокретност или покретна телесна ствар, ко је примио обавезује се да је поврати у природи, ако постоји, или њену вредност, ако је пропала или погоршана његовом кривицом; шта више одговоран је за случајну Пропаст, ако ју је несавесно примио. У немачком праву дОцња тако исто не поста.је сама по себи већ тек после учињене опомене за извршење. По § 284. В. О. В., дужник долазЈ -Гу доцњу, ако на опомену повериоца, коју овај учини после наступеле доспелости, не изврши своју обвезу. Са опоменом изједначено је подизање тужбе за чинидбу, као и достава платежног налога у опоменом поступку. Доцња постаје и без опомене у овим случајевима : 1 .) По од. 2 § 284. ВОВ. ако је за чинидбу време одређено по календару, дужник долази у доцњу без опомене, кад не изврши у одређено време. Тада вреди правило: сЗ!ез ш1егре11а1 рго ћошпЈе. 2.) То исто важи по реч. 2. од. 2. § 284. ВОВ , ако чинидби има да нретходи отказ и ако је време за чинидбу, гако одређено, да се од отказа може израчунати по календару. 3.) Ко недопуштеном радњом једну ствар одузме од другога, сматра се да је увек у доцњи, §§ 848, 849. ВОВ. У швајцарском праву, дужник доспеле обвезе пада у доцњу, кад га поверилац опомене. Ако је дан извршења одређек уговором, или ако такав излази из уговореног и уредно учињеног отказа, дужник је у доцњи већ са протеком тога дана, чл. 102. 8с (теЈ2. О К. У аустријском праву дужник је онда у доцњи, кад он свој дуг за који није одређен дан плаћања, по учињено.ј му судској или вансудској опомени на плаћање, не испуни нити се са повериоцем наравна, § 1334. А. г. з. Код дугова с одређеним даном плаћања опомена није потребна, већ се дужник онда налази у доцњи, кад у одређено време обвезу не испуни. Тада вреди правило: .сНеб Јп1егре11а1 рго ћошпје Дан плаћања може се одредити уговором или једностраним прав-