Бранич

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

сутни или не, не утиче ни у колико на веродостојност њехових изјава. С тога та околност и не може бити од пресудног значаја за важност или неважност усменог тестамента. Нити је законодавац ту околност као услов у наведеном законском пропису истакао. А ни из стилизације самога текста наведеног законског прописа, не може се то извести. Закснодавац тражи два способна сведока као у с л о в, да би на тај начин боље осигурао последњу жељу тестаторову, јер, кад двојица сведока исто посведоче, г. ј. кад се њихове изјаве. у потпуиости слажу, онда се са сигурношћу може узети, да је то баш воља (1есишб-ова. Њехова једновремена присутност није неопходна и стога, што законодавац, баш с обзиром на разноликост прилика и тежину ситуације, у које може сксишнда западне, налази разлога да. сваки услов, који отежава тестатору, да усмени тестаменат остави, потуно елиминира. С тога и Апелациони Суд налази да истовремено присутност двају сведока није потребна. Измене Грађанског Законика, којима је олакшана форма тесгамента, потичу из 1911. год. У то доба су О' тој материји на западу крчиле себи пут идеје, које је на врло рељефан начин истакао познати немачки цивилиста професор Ог. Епбешапп у овим изразима: „Тестаменаг може бити написан и у облику писма; место може бити означено и скраћеницом ;.. . . довољно је и само име као потпис а не смета што је оно неистинито, само ако је то за дотично лице у саобраћају познатије име. По начелу: У<>1ип1аз 1е51а1оиз биргета Кх еб!о, сгвооен је немачки пројекат Закона о наследно-м праву од 28. марта 1913 год. По њему се, место удаљенијих сродника, има на наслеђе позивати држава; она је искључена само т е с т а м е нт о м или другим расположењем на случај смрти. § 6. III предвиђа да се и по форми ништавом расположењу на случај смрти има дати дејство, у колико се о«о слаже са истинитом последњом вољом <3есишб а Такав тестаменат може да измени и обичап законски ред наслеђивања. Тиме се постиже одстрањење принудне форме: 1еб1ашеи1а Јнаап! ^иотосЈо уеНп!. — Још и даље иде § 6 III ако је тестатор н е с п ос о 6 а н био за тестирање, ипак ће у тестаменту означени даљи сродници наследити по законом реду место државе. Јер би тестатор, да је био способан њ и х позвао на наслеђе. Тестаменат се, дакле, у даним околностима ф о р м и р а, штетни формални прописи отпадају: б!а! рго 1еб1ашеп!о уо1ип1аз ИсШЈа. Насупрот овоме, за осуду је сваки, који се чврсто држи строгих, Законских формалности при прављењу тестамента." (Оеи1бсће Јипб1еп-2еИип§ 1914 № 8 23—24). Надахнут очевидпо оваквим идејама, судећи по садржини закона од 1911. год., тешко је усвојити, да је наш законодавац тога доба хтео и код усменог тестамен-