Бранич

Страна 42

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

се они у битности слажу као и у погледу наследника и наслеђа, што је овде случај. Зато је пресудом од 27. фебруара 1931. год. Бр„ 4092 тужиоце одбио од тражења. Београдоки Апелациони Суд одобрио је ову пресуду. Касациони Суд примедбама свога II одељења од 9. септембра 1931. год. Бр. 9522 понишгио је пресуду Апелационог Суда са следећих разлога: ,,Изјава последње воље и путем усменог завештања је свечан акт, при коме морају бити испуњени сви законски услови, да би та изјава имала важнопи. По § 447. грађ. зак. при исказивању усменог тестамента потребно је да је завешталац изјаву последње воље учинио пред два, у исто време присутна сведока. Истина ово изрично у горњем пропису није назначено али с погледом на његову стилизацију, као и на то, да је тестаменат свечани правни акт, то се логично има узети. Према томе, кад у овом случају сведоци, ко.ји наводе, да је пред њима пок. Мијаило исказао свој усмени тестаменат, нису у исто време били присутни код Мијаила, већ је један за тај тестаменат сазнао у кући пок. Мијаила а други на путу за интернацију, онда горњи услов није испуњен и зато тај усмени тестаменат пок. Мијаила нема важности. Како се Апелациони Суд ставио на противно гледиште то његова пресуда не одговара закону." Апелациони Суд није усвојио ове примедбе већ је у писму своме од 22-1Х 1931 г. Бр. 7888 дао следеће противразлоге : „У грађанском закону предвиђене су две врсте прављења тестамента: редовни ч ваиредни — привилеговани. За прављење рецовног тестамента законодавац тражи строгу форму и нарочите услове, законом предвиђене. Међутим за прављење ванредног — привилегованог тестамента у случају рата, поплаве, бродолома и велике епидемије, кад влада једно тешко стање у земљи, законодавац отступа од строго постављених услова и за такве случајеве прави изузетак. Ие тражи да је тестаменат писан, нити да је прављен пред судом, већ само да је усмено исказан бар пред два сведока, споеобна да ту вољу приме к знању и пред судом је под заклетвом потврде. Законодавац је овако поступио, јер је смаграо, да у тешким изванредним приликама не могу се лако испунити услови законом предвиђени за прављење редовних тестамената, па се задовољио само тиме, да су сведоци слободни, да су они личности, којима суд може веровати, да су истину рекли, да би се доцније, према њихоеој изјави и распоред са покојниковом заоставштином могао учинити по правој жељи бесијиз - овој Да ли су та два сведока једновремено били при-