Бранич

ђрој 2

,Б Р А Н И Ф

Страна 101

решења Коморе види се да су молиоци поднели молбу Ко» мори 16. маја 1931 г. и да им је Комора издала решење о одбијању 5. јуна 1931 год. — Дакле после рока од петнаест Дана, предвиђеног у чл. 5. Закона о радњама, те и са тога разлога молиоци имају право на протоколисање фирме. па како се из поднетог уверења Занатске Коморе Бр. 8879/31 види, да су молиоци поднели сва потребна документа По прописима Закона о радњама, то се поднети оглас о протоколацији има и потврдити. У овом смислу Суд је и донео своје решење од 22-У/ 1931 г. Бр. 43040. По жалби Занатске коморе Касациони суд примедбама свога II одељења од 14-1Х 1931 г. Бр. 9624 поништио је ово решење са следећих разлога : „Погрешно је налажење суда да поданици Краљевине Мађарске према трговинском уговору, закљученом између Краљевине Југославије и Краљевине Мађарске уживају сва права као и доморотци, односно држављани народа највећма повлашћеног и да имају право настањивања у нашој држави, подразумевајући под овим правом и право вођења радње у месту пребивања или ван овога. Напротив, из чл. 1. гога уговора види се да је држављанима једне уговорне стране признато да могу слободно долазити на територију друге стране и ту закључивати трговачке послове као и уређивати и ликвидирати односе, створене овим пословима а ово право долажења и закључивања послова не садржи у себи и овлашћење за отварање трговачке радње на територији друге стране. Ово показују и речи у Завршном Протоколу трговинског уговора ка члану 1.: „Одредбе члана првог (трговинског уговора) не обухватају право настањинања"; јер одрицање права настањивања има несумњиво значај тај, да се није хтело признати и отварање трговачке радње. У осталом да се је противно хтело, стране уговорнице с погледом на периоду уговора и важност питања, свакако би у уговору то изрично предвиделе. Тих. М. Ивановић Да би постојало дело из § 322. крив. зак. а не дело крађе, потребно је, да се из поступака учиниочевих у момеиту извршења самога дела јасио види, да се неће [имовинска корист. Окружни суд за округ београдски нашао је, да у радњи оптуженог Будимира, што је једног дана месеца маја 1931 год., видећи отворену кућу приватног учесника Одисеја, ушао кроз прозор па из куће однео један сребрн сат и две машине за бријање а 17 јуна исте године на исти начин узео једну дуванску кутију, један бријач и један ланчић, па све те ствари вратио приватном учеснику, — стоје два дела из § 322. крив зак. а не дело из § 316 тач. 1. истог законика,