Бранич

Страна 114

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

његова дворишта, куће и осталог имања и кад би нашли, његову би породицу због тога казнили и интернирали. Из ових навода тужиочевих јасно се види, да је моменат, у коме је Сава спорну касу предао пок. Периши на чување, био такав, да је ову морао оставити ма где, пошто исту није могао даље носити и да је пок. Периша није примио, каса би сигурно пропала, јер би је непријатељ заробио. Пок. Периша, примајући на себе обавезу чувања спорпе касе без икакве накнаде, у најтежем моменту, кад је непријатељ био при улазу у нашу земљу, показао је своју добру вољу Да тужиоцу помогне и касу сачува. Међутим ни из чега се не може закључити да је пок. Периша крив, што је ова каса од њега украдена, јер је решење о кривичном ислеђењу у том смислу донето да до пок. Перише нема никажве кривичне одговорности због нестанка ове касе, па према томе нема ни грађанске одговорности његове по § 12. крив. суд. пост. због овога. Ако је било бојазни тужиочеве да спорну касу закопа код себе, ове је бојазни могло бити и код пок. Перише, јер је ноторна ствар, да је непријатељ строго мотрио на свако прикривање и закопавање, бојећи се да се неко оружје не крије и све оне, који крију, најстрожије кажњавао. У представљеној радњи пок. Перише нема никаквог небрежења а још мање грађанског долуса, што је казао, да ће касу чувати закопану, јер за оцену његове грађанске одговорности за штету, није главно то, што пок. Периша није касу чувао закопану, као што се је обвезао, већ је главно, да ли је он исту брижљиво чувао као добар и савестан домаћин или није, јер свакојако да закопавање касе није једини и искључиви начин савесног чувања. Очевидно је, да је његово чување било потпуно исправно и савесно. Поред велике опасности, која му је претила од стране непријатеља, ако га ухвате да општинску касу чува и закопава а не предаје је власти, он је ипак из своје велике савесности за брижљиво чување поверене му ствари, ову откопао како би је сачувао од влаге, која се је појавила на месту, где је она била закопана према вештачком увиђају и склонио је на друго суво склонито место, које је било такође скривено. Сам тај мотив, који га је руководио да касу откопа и склони је на суво место, јасно показује његову брижљивост око чувања поверене му ствари. Факат пак, што је каса ипак са тога скривеног места нестала т. ј. неко украо, не значи да је он за то крив а још мање одговоран и за накнаду штете, кад истрага, вођена по овоме делу ни у колико није утврдила да је он или ма ко од његових укућана у овој крађи учествовао. Ако би неко ствари под кључем примио на чување, могао би за исте одговарати ако је брава покварена и ствари нестале само онда, ако не