Бранич

Број 2

,Б Р А Н И Ч"

Страна 121

јављивање и оправдање правних лекова против пресуда, обустава поступка, поступак против млађих малолегника, судске таксе. Остали део књиге посвећен је образцима код судија појединца, у истрази, за веће окружног суда, код приватних тужби, у поступку млађих малолетника, при извршењу пресуда. Обрасци, у опште говерећи, имају један одређен задатак: да изједначе судски језик у свима крајевима наше земље, поред упрошћавања новог судског кривичног поступка који тражи много писања. Због честог писања, треба бити кратак и концизан. Ту обрасци могу помоћи. Али сдруге стране, обрасци шаблонизирају судију и од тог рутинирања-занатства треба се нарочито чувати. Суђење тражи да се мисли. Образац предлаже шаблон. Ове две ствари помирити, значи наћи идеално решење. Обрасци г. Др. Г а в е л е истичу још један пут колико је наш судски језик у разним правним подручјима неизједначен. Док пише о поступку у опште, г. Др. Гавела се не разликује од једног Шумадинца излагањима и закључцима ванредно логичним, на чистом народном језику. Али на обрасцима писац се местимично не може да ослободи од старог куријалног стила и језика. За време Аустрије сматрало је се простачки и неваспитано не рећи суду да је с л ав а н, ни судијама да су с л а в н и. У нашој слободној држави, где судови нису одвојени од народа и где судије не сачињавају касту за себе, чини ми се да ова реч с л а в а н рђаво звучи. Суд је наш народни и њему се имамо обраћати учтиво, називајући га именом који званично носи, а он се званично не зове никад с л а в а н. Суду се не ласка, од њег-а се тражи оно што се мисли да је на закону основано, учтиво али и достојанствено. Такви парничари приличе народном суду као што је наш. Иначе, обрасцима г. Др. Г а в е л е не би се имало шта приметити. Рађени у главном према пракси из прека — Војводине — они ће вероватно тамо добро послужити, јер су у исто време и концизни и потпуни. Не можемо да не подвучемо напор г. Др. Г аве л е да се одвоји од старе форме и да, у колико се не држи специфичних израза, употребљава народни језик и стил. Али, не можемо Да не приметимо да нам изгледа препоручљиво да треба избегавати речи које нам рђаво звуче, као: предведење, субсидијарни, починио, протусловље, казну наступити, заметнути, обуставно решење, подастирати (кад нижи суд шаље акта вишем суду оида изгледа и сувише обично рећи: шаљу се акта, већ треба рећи: подастиру се акта...) и т. д. Све су ове примедбе учињене у најлепшој намери и ни мало не умањују напор и значај рада пишчева. С тога га нашим читаоцима препоручујемо. Др. Видан О. Благојевић, адвокат