Бранич

Соана 152

.БРАНИЧ

Број 3

лико се по § 930. а. грађ. зак. за стицање права путем застарелости тражи. Зато је и тапија, поднета од стране тужиоца, која на њега гласи а у коју по мишљењу вештака улази спорно имање, без икакве важности за пресуђење овога спора. Зато је пресудом од 4-111-1931. г. Бр. 1931 тужиоце одбио од тражења. Касациони суд примедбама свога II одељења од 9-У1-1931. г. Бр. 7280 поништио је ову пресуду са следећих разлога. „Погрешно је схватање Апелационог суда, да § 930.а грађ. гак. има тај значај, да се сва права према другоме губе само тиме, ако се за 24 године не употребе или се за толико времена прогиву туђег присвајања ништа не чини, односно ако други тогична права за 24 године употребљава, без обзира на законитост основа и савесност државине. Према томе поI решно је и нахођење Апелационог суда у овоме спору, да је тужилац, и ако има судом потврђену тапију од спорног имања, изгубио право својине на истом само по томе, што су испитани сведоци потврдили, да су тужени држали исто имање више од 24 године. Да би се ствари, које имају господара, прибавиле, према наређењу § 285. грађ. зак. потребно је, да се то прибављање изврши на закони начин. Један од тих начина је опредељење закона односно наређење истог у погледу застарелосги. За прибављање путем застарелосги грађански законик у § 926., као опгитем пропису, за све врсге застарелости тражи нарочите услове а на име: способност за прибављање, државину за законом прописано време, законито држање односно тржавину, на закону основану, као и да је га државина савесна. До 5. маја 1864. год. у Грађанском законику није било прописа §§ 928.а — 928.3 и 930.а; постојали су, као основни прописи, § 926. о условима за сваку застарелост, § 928. о прибављању покретних сгвари застарелошћу и § 929. о прибављању непокретних ствари застарелошћу. Прописи §§ 928. и 929. само су допуњавали § 926. и одређивали колико је то .,,дуже законом опредељено време" за прибављање покретних а кслико за прибављање непокретних ствари а који је услов истакнут у поменутом § 926. Другим речима за прибављање било покретних, било непокретних ствари путем застарелости, није довољно само државина за законом одређено време, већ да се испуне и остали услови из § 926. грађ. зак. Доцније — 1864. год. законодавац је нашао, да су наређења о застарелости у прописима §§ 928. и 929. недовољна, па је V §§ 928.а—928.3 и 930.а иста проширио, како у погледу врсте застарелости, тако и у погледу одређивања времена за поједине од истих. У свима тим прописима он само набраја за које ће време застарети н. пр. тужба учитеља за