Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 153

настављање у наукама, тужба слугу, који се месечно погађају, за њихову плату, тужба лекара и хирурга, потраживања годишњих прихода, облизационог дуга, право на годишње дохотке и т. д. Увиђајући да има и других случајева застарелссти и немогући их све изрично побројати, законодавац је дао један општи пропис за све те случајеве у § 930.а, у коме вели да ће се ,,ако у смотрењу застарелости законом није друкчије наређено, сва права према другим губе се ако се за 24 године не употребе или се за толико времена противу туђег присвајања ништа не чини." И као год што закснодзвац V §§ 928.а—928.3 и 929. није имао потребу да помиње, како је за губљење и прибављање својине потребно испуњавати и захтеве из § 926. тако исто није сматрао за потребно о томе говорити ни за сва остала губљења и прибављања по § 930.а за ксја, у смотрењу застарења, није законом друкчије наређено али се, према напред наведеном, мора узети, да се и за иста т. ј. и за губљење и прибављање својине услед дуге државине од преко 24 године морају испунити услови из § 926. грађ. зак. Истина у случају из §§ 928.а—928.3 и 930.а не говори се о прибављању, већ само о губљењу права, али се ни у случају из §§ 928. и 929. не говори о губљењу права, већ само о стицању истог. Па како је по § 922. засгарелост законско одређење, по коме се права с једне стране губе а с друге за исто време стичу, го се мора узети, да се наређење § 626. односи, како на случај губљења, тако и на случај прибављања права. Према томе. не може се разумно узети, да неко може изгубити право својине само зато, што за 24 године није тужбу поднео, ако други исту није једновремено прибавио испуњујући, услове прибављања својине из § 926. грађ. зак." Бестрадскп Апелациони суд није усвојио ове примедбе,. већ, је у писму своме од 21-УШ-193Д. год. Бр. 6091 дао следеће противразлоге : „Из акта. овога спора види се, да је тужилац Иван поднео тужбу против гужених због заузећа спорног имања тек после рата 1923. год. тражећи да му се спорно имање уступи у својину. Међутим исказима сведока под заклетвом по §§ 213. и 218. грађ. суд. пост. утврђено је да тужени држе и уживају спорно имање још пре рата, односно више од тридесет година и да је на истом засађен воћњак - шљивак, који је према мишљењу вештака, датим на протоколимз Бр. 15472 од 3-У1-1924. г. и Бр. 51228 од 8-ХП-1929., стар преко тридесет година, ограђен исто гако старим плотом — оградом. Па и кад се одбије време мораторијума, за које време застарелост није текла, тужени ово имање ипак држе и уживају више од 24 године а по основу куповине, како су тужени у одговору на тужбу Бр. 13088 преко заступника истакли, наводећи даље, да је спорно имање купио тужени од тужиоца Ивана пре више од 30 година и да га по том основу за на-