Бранич

Број 3

Страна 159

■случају доказала своје тужбене наводе и тражење §§. 760., 766. и 800. гр. зак. и §. 178. гр. суд. пост. У случају не положене досуђене допуне заклетве има се сматрати да тужиља своје тужбено тражење и наводе није доказала, те је од истог одбити, као од тражења неумесног и недоказмног и •осудити да туженом Н. накнади парничне трошкове — §§. .•94. и 178. гр. суд. пост." У жалби туженог Н. Ј. Касационом суду на ову иресуду, наводи се у главном оно што је истакнуго и у незадозољ.ству по главној ствари. Ту се изриком каже: „У тужби која •се налази у актима овога спора под бр. 49248/29 сгоји да тужнља тражи да суд осуди Н. Ј. — туженог," да ми - њој п о окончању н а ш е брачне иарнице или у смислу досуђеног одвојеног живота нлати на име донетог мираза 250.000 д и н. с а (6% год. инт. од дана разведеног брака или досуђног одвојеног ж и в о т а." Тужиља тражи, дакле, да јој се досуди — врати мираз под горњим условом, док Апелациони суд, сасвим произвољно у своме разлогу вели, да је признањем парничара утврђено, да тужиља и тужени живе одвојено, што није нигде утврђено, па да је тиме тужиља стекла право на повраћај мираза. Тужиља изриком тражи мираз: "у случају досуђеног одвојеног живота", што није нигде утврђено. Оно, што је она напустила •свога мужа, тиме је створила само једну фактичну ситуацију, противно закону да жена има да живи са својим мужем, те кз ње не може у своју корист извлачити зак. последице. Према томе, како тужбом није. утврђено оно што се тражи то се тужиља има одбити од свога тражења. Како дакле брак стоји у сили и важности, пошто нема развода брака нити одвојеног живота, те баш кад би се узејјо тумачење Апелационог суда §. 766. у вези §. 760. грађ. зак. за исправно, да муж мираз мора вратити и у случају фактичког одвојеног живота супружника услед тога што је жена оставила свога мужа противно закону, ни тада се не би могло уважити тужбено тражење, јер брак остаје и даље у снази, баш како закон каже." Што се пак судског тумачења §. 766. у в. §. 760. гр. зак. тиче, оно је противно слову и намени оних зак. прописа и досадашњој пракси Касационог суда. Али је Касациони суд одлуком свога III одел>ења бр. 13086 од 25. октобра 1930. год. са већином од три гласа против два .оснажио горњу пресуду Београдског Апелационог Суда а жалбу одбацио. Одвојено мишљење у главном гласи, да брак није разведен, те тужени има право уживања мираза све док се овај не разведе — §. 766. грађ. зак. Др. Видан О. Благојевић, адвокат.