Бранич

Број 3

.БРАН И Ч

Страна 165

шења, односно његове правне снаге, може бити предмет оцене других власти тек у случају, кад надлежна власт, односно суд, у овом случају Државни савет донесе своју одлуку по жалби, јер је он једини по закону надлежан да цени умесност или неумесност жалбе или њену допуштеност или недопуштеност. Све дотле, док он као надлежан, не донесе одлуку по жалби, без обзира да ли је жалба допуштена или не, нападнуто решење не може да произведе никакво дејство између странака. Други би случај био, да је тужилац у току спора, пре пресуде, као доказ поднео и решење Државног савета, којим је та жалба Главне контроле одбачена. Таква -одлука надлежног управног суда била би обавезна и за редован суд а у исто време доказ је, да је решење Министра финансија добило дефинитивну правну снагу, те, као такво, постало извршно. Према томе, налажење Касационог суда да се он, па и други редовни судови могу упуштити у оцену питања, да ли је Главна контрола могла изјавити жалбу Државном савету противу једног решења Министарства финансиЈа, које. је .донето по решењу Државног савета, по питању царинске кривице, по мишљењу Апелационог суда, не може опстати јер, да ли је по Закону могућа жалба Главне контроле на распоредно решење Министарства финасија, може да буде предмет оцене само надлежног управног суда, који је доцније, као што се из акта види, донео своју одлуку. Та су питања прејудицијална за редован суд, па их он не може ни расправити у својој сопсгвеној надлежности, као што то Касациони суд узима. Исто тако, у погледу на ово питање, не може се применити ни аргуменат у примедбама Касационог суда, да овде није чист управни спор, да би Главна. контрола могла ■бити легитимисана за тужбу Државном савету, јер без обзира на то да ли је управни спор из чл. 15. Закона о Државном ■савету и Управним судовима или је царински кривични спор из царинског Закона, као специјалног, ипак решење пигања легитимације за тужбу или жалбу Управном суду, припада њему самоме пошто он ту решава у кругу своје сопствене надлежности те само његова одлука о томе питању у конкретном случају везује све остале друге државне власти кад год она за њих представља једно претходно питање, односно као чињенице, које се по закону имају утврђивати у поступку код управних власти или управних судова. Па како тужилачка страна све до до.ношења прве пресуде није доказала, да је поменуто решење Министра финансија правноснажно, нити поднела одлуку надлежне власти о жалби Главне контроле, која би била одлучујућа за суд V овом конкретном случају, то је и тужилац правилно одбијен од тражења првостепеном пресудом, коју је и овај суд одобрио >са допуном разлога."