Бранич

Број 4

.БРАНИЧ"

Страиа 185

као о процесној претпоставци к. с. п. не говори ништа, већ говори само о захтеву за извиђаје, о предлогу за истрагу, о подношењу оптужнице и т. д. А крив. законик, као што смо видели о захтеву за извиђаје, о предлогу за истрагу, о подношењу оптужнице, о пријави ср. суду, не говори, али баш ништа. Он говори само о подношењу тужбе, од прив. тужиоца. Одкуда је до ове забуне и збрке дошло, у то се не упуштам. За мене је важно да ову забуну и збрку констатујем што сам, надам се, довољно јасно и учинио. Када ствари овако стоје, онда се поставља питање шта се има разумети под подношењем тужбе, о коме говори крив. законик у § 86? Да ли се под тим изразом разуме подношење предлога за вршење извиђаја и предлога о отварању истраге, или се под тим изразом има разумети подношење оптужнице, по завршеним извиђајима и истрази? То су питања, врло важна, на која се мора одговорити. Мада подношење тужбе и подношење оптужнице имају исто значење и мада су то два синонимна израза, ипак се не може узети, да је тужба о којој је реч у § 86 крив. зак., исто што и оптужница о којој је већ било речи. А да је тужба из § 86 крив. зак. истоветна и иста са оптужницом, по грамтичком тумачењу закона, то би било апсолутно тачно, али се тај закључак као са свим погрешан у овом случају, мора одбацити. Јер као што смо видели приватни тужилац мора подићи тужбу у року од три месеца, од дана када је сазнао за учињено кривично дело и за учиниоца. Ако то не учини, ако дакле, овај рок од три месеца пропусти, онда би се његово право на подизање тужбе, дефинитивно и за увек, угасило. Како се, пак, оптужница, као што је изложено, подиже после завршеног извиђаја и истраге, и то у року од осам гезр. четрнајест дана, од дана када је истр. судија обавестио прив. тужиоца о завршеном извиђају или истрази и позвао га да оптужницу поднесе, то када би се узело да је подношење тужбе исто што и подношење оптужнице, онда би се ретко када, да не кажем никад, одржао рок о коме се говори. Једноставно то одржање рока за подношење тужбе не би зависило од воље прив. тужиоца, овлашћеног за подизање ове тужбе, већ би то било зависно од сасвим других околности, независних од прив. тужиоца и његове акције. Значи од брзине са којом би истр. судија обавио извиђај и истрагу, зависило би да ли би прив. тужилац, једно своје субјективно право, на покретање прив. поступања могао реалисати или не. А несумњиво стоји чињеница, да када неко има извесно право, до његове воље стоји да ли ће га упогребити или не. То је у осталом, основни принцип у прив. праву. Дати некоме извесно право и истовремено вршење тога права ставити у зависност од извесних околно-