Бранич

Страна 196

,.Б Р А Н И Ч"

Број 4

бом да реши какво убаштињење, поднете доказе има да цени, без обзира на те ирописе парничног поступка, по своме нахођењу и убеђењу, узевши на пример да је уверење опшгинског суда да је неко наследник, или да је неко сопственик, потпун доказ о својини и ако општински суд није био надлежан да такво уверење изда. — По нашем мишљењу, које базирамо на напред поменутом факту, да је убаштињење једна од најозбиљнијих и најважнијих судских функција које суд врши у интересу појединаца и у интересу државног економског поретка, тако и на самим прописима § 1. т. 1. зак. о издавању тапија, а нарочито на пропису § 13. овог закона, који изрично, чисто и јасно каже „да ће суд тапију потврдити ако нађе да је молилац потпуно доказао своје право својине" , Законодавац није ни у колико одступио од напред поменутог правног принципа, нити су издавањем закона о издавању тапија од 1931. год. укинути прописи грађ. суд. пост. у којима је речено шта се све као доказ може узети, — већ је поменутим својим наређењем, а у циљу што бржег сређивања поседничких односа дао могућности сопственицима — наговестио им, да своју молбу за убаштињење могу поткрепити свима другим доказима, различитим од оних, које је примера ради у § 1. навео, који се, наравно, то се предпоставља, по закону доказима могу сматрати, да би судију што потпуније уверили о своме праву својине. — Тако на пример, ако би у једном конкретном случају убаштињења, убаштињач био сопственик по основу наслеђа, па, немајући решења о наслеђу, за доказ да је наследник, поднео уверење општинског суда —, судија такво уверење по смислу § 1. т. 1. и § 13. зак. о издавању тапија не би могао узети као доказ о наслеђу и на основу истог убаштинити га, јер општински суд то уверење није издао у кругу своје надлежности и оно као такво по пропису § 187. грађ. суд. поступка нема никакве доказне вредности. — Али, ако би убаштињач поднео уверење општинског суда да је молилац једини син свога умрлог оца Н. Н., онда би такво уверење било потпун доказ о томе факту, те би оно, са потпуним доказом да је имање било својина његовог пок. оца — било потпун доказ о основу сопствености убаштињача. јер такво уверење издато од општинског суда, издато је у кругу његове надлежности по чл. 97. зак. о општинама, те као такво има потпуну важност о ономе, што се њиме тврди. Судија на основу таквог уверења, узевши да је убаштињач као једини син, па према томе и једини наследник покојников, по прописима грађ. закона о наслеђу, добио потпун доказ о основи сопствености убаштињача, доказ заснован на позитивним законским прописима. Оцена суда, дакле, о потпуном доказу права својине, има увек да буде базирана на позитивним законским прописима,