Бранич

Страна 204

,Б Р А Н И Ч"

Број 4

риторији његове просторне адлежности, тако је и за просторну надлежност управног суда одлучно је ли управна власт која је донела првостепену одлуку на територији његове просторне надлежности. Одступање у том погледу учињено је једино у § 29 закона о послов. реду у Дс. Ус кад је првостепену одлуку донела општинска власт, у коме је случају надлежан онај управни суд у чију помесну надлежност спада њена претпостављена управна власт која је донела другостепену одлуку, а то одступање мора се најуже тумачити. С друге стране, кад се управни суд огласи за ненадлежног, он ту одлуку доноси на основу чл. 20 и 24 у вези са чл. 19 закона о Дс. Ус. Ова његова одлука као и свака одлука управног суда, сходно решењу Државног савета у општој седници од 8-Ш-1926 Бр. 12564 о примени чл. 37 закона о Дс. и Ус., подлежи у путу жалбе расматрању Државног савета као другостепеног и последњег управног суда. По тој одредби у вези са одредбом чл. 38 истог закона противу одлуке којом се управни суд огласи за ненадлежног, странке имају право жалбе Државном савету. И ту се дакле остало при начелу усвојеном у чл. 18, 22, 23 и даље закона о Дс. Ус. да странке покрећу акцију управног суда, што значи, и да управни суд, кад се огласи за ненадлежног, није дужан да са својом одлуком по службеној дужности достави предмет управном суду за који налази да је надлежан. Са ових разлога Држ. савет у општој седници на основу чл. 4. зак о Дс. и Ус. и §§ 12, 13 зак. о посл. р. у Држ. с. и Упр. с. донео је ово РЕШЕЊЕ О разумевању чл. 6 у вези са чл. 20 з. о Дс. Ус. Питање месне надлежности управних судова има се, с обзиром на чл. 75 и 18 закона о Дс. Ус., ценити по седишту управне власти, која је у спору донела акт у првом степену. Управни суд, који одбије тужбу због своје територијалне ненадлежности, није дужан да истовремено са таквом одлуком достави предмет на решавање управном суду, који би био по његовом мишљењу надлежан. В. Влатковић, судија беогр. Управ. суда Пуномоћник општине, који је као такав правилно изабран од општинског одбора, легигимисан је да у име дотичне општине води спор пред Управним судом. У питањима општинског приреза Бан није власт другог степена већ срески начелник. (Прес. Управног суда у Београду од 22. II. 32. Бр. 5129). Суд и одбор општине Раљске одлуком од 24. V. 1929. Бр. 999 задужио је фабрику цемента а. д. у Раљи за 1928.