Бранич

3

Број 4

„Б Р А Н И Ч*

Страна 205

годину општинским прирезом на суму од 24551 дин. непосредне порезе по стопи од 200%. Ову одлуку по жалби именоване фабрике, поништила је кр. Банска управа решењем од 2. IV. 1931. Бр. 31923 с разлога, што опшгина није могла доказати, да је оптерећена фабрика у 1928. години била задужена са непосредном порезом, која по чл. 128 зак. о општинама има једино служити као основица за разрез општинског приреза. Против тог решења Банске управе поднела је благовремено тужбу Управном суду општина по свом пуномоћнику. Управни суд у Београду пресудом од 22. II. 1932 Бр. 5129 поништио је оспорено решење са ових разлога: Суд је претходно ценио приговор тужене власти да гужба није поднесена од општинског одбора као непосредног интересента, него од другога лица, па је нашао, да је тај приговор неумесан. Јер по тач. 6 чл. 86 зак. о општинама општински одбор је овлашћен да бира пуномоћника, који ће општину заступати у парницама пред судом и даје му пуномоћство. Па како је појављени пуномоћник поднетом пуномоћи општ. одбора доказао, да је овлаштен за пуноважно заступање и поднашање тужби пред свима властима и судовима, то је према томе био овлашген и за поднашање тужбе Управном суду у овом предмету. Даље је суд нашао, да тужена власт није била надлежна по закону, да по жалби расматра одлуку општинског одбора Бр. 999, донету у предмету наплате општинског приреза. По чл. 86 тач. 21 у вези тач. 5 чл. 128 зак. о општ. за донашање одлуке по предмету самоуправног општинског приреза надлежан је у I степену општински одбор. Против одлуке општинског одбора може се у законском року изјавити жалба надзорној власти — ст. 3 чл. 152 и ст. 2 чл. 170 истог закона. А по првом ставу чл. 142 зак. о општ. у вези последњег сгава чл. 35 закона о унутр. управи непосредна надзорна власт над општинама је Срески начелник а не Бан. Према истакнутим прописима закона, у овом конкретном случају био је по закону Срески начелник надлежан да реши жалбу фабрике цемента а Бан за такво расматрање није био надлежан ни по једној одредби закона. За такво расматрање он није овлаштен ни одредбом § 6 закона о називу и подели краљевине, на којему је оспорено решење засновано, јер према цитираним прописима закона о општинама, који се у смислу последњег става чл. 35 з. у. у. имају применити када је у питању надзор над самоуправним властима у погледу њиховог властитог делокруга (шго је и овде случај) — надзорна власт над општинама није Бан него Срески начелник, коме, као таквом, припада и право да по жалби ра-