Бранич

Број 4

„Б Р Л Н И Ч"

Страна 207

се апсолутна ненадлежност Управног суда за расматрање поднесене тужбе, па се стога иста има одбацити по чл. 20 з. ДсУс. због ненадлежности судске. На ову оцену суда не може да има никакова утицаја чињеница да је тужиоцу упутом о правном леку, садржаним у оспореном решењу искључено право правног лека жалбе. То зато не, јер такав погрешан упут не може ни по којем законском пропису да даде основа надлежности суда. Таква неправилност у одлуци Управне власти даје у смислу тач. 2 § 124 зуп. странци право да код исте управне власти поднесе предлог за повраћај у пређашње стање. Тим правом може се послужити и тужилац на начин и у року предвиђеном у § 125 зуп. по пријему овога решења. В. Влатковић, судија Упр. суда у Београду. За издавање уверења о сиромаштву жене, која води бракоразводну парницу, меродавно је њено имовно стање а не стање њеног сина, код којега се она провизорно сместила Прес. беогр. Управног суда од 24. II. 32. Бр. 5492). М. одвојено живећа жена Миодрага Н. тражила је од своје надлежне општине да јој изда уверење о сиромашном стању ради вођења бракоразводне парнице са својим мужем. Општински суд одбио ју је од тога тражења са разлога, што она живи код свога сина, који плаћа преко 60 дин. годишње непосредне порезе а као син дужан је да уздржава своју мајку. Ово решење општинског суда одобрио је — по жалби молитељице и надлежни Срески начелник с разлога што она живи код свог имућног сина, који ју је у смислу § 127 грађ. з. дужан издржавати. По тужби молитељке Управни суд у Београду својом пресудом од 24. II. 1932 Бр. 5492 поништио је решење Среског начелника са ових разлога: Оспорено решење неправилно је и противно закону, јер за издавање траженог уверења о сиромаштву по ставу 4 тач. 6 чл. 5 закона о таксама и по логици ствари меродавно је имовно стање тужитељице а не имовно стање њеног сина, код кога се она за време вођења парнице привремено сместила. Па како се актима спора ничим не утврђује да она има било каквог покретног или непокретног имања а уз тужбу приложеним уверењима исте општине напротив се утврђује, да она таквог имања нема, то није било законског разлога, да се тужитељки тражено уверење не изда. Таквим поступком тужена власт повредила је тужитељкино право на тражено уверење па се с тога и оспорено решење има да поништи. В. Влатковић, судија Упр. суда у Београду.