Бранич

Страна 254

„Б Р А Н И Ч-

Бро) 5

докази — §§ 449, 450 и 453 грађ. суд. пост.; или редовно контрадикторно по прописима главе IV. Овај је поступак усмен и контрадикторан. У њему се наводи и тражење странака, као и поднети докази, достављају на одговор и примедбе противној страни, која има право и дужност, да на исте да свој одговор и примедбе — §§ 104, 106, 161 и 164 грађ. суд. пост. — или у одговору на тужбу, или усмено на рочишту. Извођење чињеничког стања, навода и приговора обеју парничних страна у овом поступку суд врши на рочишту усмено и у колико су учињени приговори на исте од противне стране, испитује и поднете доказе о истинитости оспорених навод-1 V чињеница, које су од важности за суђење о спорном праву, те да би судије могле стећи своје уверење о њиховој истпнитости и према §§ 176 и 300—305 грађ. суд. пост. донети своју одлуку. „Гк § 178 грађ. суд. пост. парничар је дужан доказати збића (чињенице), на којима заснива своје право, иначе она, V колико од противне стране буду оспорена, неће се при решавању спора сматрати за истините. Из овога прописа се види, да доказивање оних релевантних чињеница, које су од важности за суђење, није за све апсолутно и безусловно, већ се имају доказивати само оне, које су оспорене од противне стране, те им је тим оспоравањем доведена у питање истинитост или извесност. Тако исто, парничар није дужан доказивати ни оне чињенице, за чију истинитост постоји законска претпоставка из § 179 грађ. суд. пост. осим ако код оборивих претпоставки почне се противно доказивати. У грађанским парницама по поменутом закону суд нема иницијативу за огпочињање парнице нити за њено извиђање, већ она припада парничним странкама. По § 2 грађ. суд. пост., где нема тужбе, нема ни парнице. Суд може да суди само о ономе, што се тражи, и да извиђа само оне наводе, чињенице и доказе, које му странке поднесу и о којима се споре (§§ 304 и 305 грађ. суд. пост.). Према томе, оне наводе и чињенице, које је противна страна признала или није ни директно, ни индиректно оспорила, не може суд по својој иницијативи оспоравати и захтевати од парничара, да их доказује, противно § 178 алинеја друга грађ. суд. пост., већ их је дужан држати за истините и утврђене изричним или прећутним признањем противне стране и на њима, као таквима, примењујући законске пронисе, заснивати своју пресуду о тужбеном тражењу. У грађанским парницама суд не може, противно вољи странака извиђањем истраживати материјалну истину о чињеничком стању, као што то има право у суђењу кривичних дела по закону о кривичном поступку, већ се суд у суђењу грађанских парница мора задовољити формалном истином односно наведеног чињеничког стања од стране странака. Ово долази отуда, што се спорови о при-