Бранич

Б Р А Н И Ч

Год. XVII (VIII)

Београд, мај 1932.

Врој 5

УРЕДНИШТВО:

ВЛЛСНИК И ИЗДАВАЧ:

КНЕЗ МИХАИЛОВА БР. 33. АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ Бг. Ђура Поповић

Све право проистиче из друштвених односа. Оно има за циљ да ове регулише. Без друштвених односа нема права, и обрнуто иђ1 боае1;а5 ЈМ ш«. Где год пак човек живи, васпостављају се друштвени односи. Ових чак има и у животињском царству. Свима су познате друштвене заједнице пчела, мрави, расточњака (термита) и других фела. Из узајамних односа проистичу конградикторно, с једне стране заједнички интереси, а с друге стране појединачне воље и интереси који долазе у сукоб међу собом и са општим интересом заједнице. У примитивном друштву ови се сукоби решавају силом. Лачи или лукавији победи и победом стиче фа кти чну ситуацију коју мора сам силом да брани. Решавање сукоба појединачних интереса силом стоји у опреци са напретком друштвене заједнице. Тако се код њених чланова ствара мисао да се што ређе прибегава сили и да се ова замени другим неким начином у решавању распри. Та мисао доводи до првог облика најнесавршенијег друштвеног правосуђа, до арбитраже, чија улога ни дан дањи није завршена ни у међународно-правним ни у интерним односима. Странке предају добровољно решење свога спора у руке једног или више лица која уживају њихово поверење и пружају гарантије своје незаинтересованости и непристрасности. То је суштина сваке арбитраже. Она се може дефинисати као факултативно, изборно решење једног спора. Она и данас постоји не само у међународним односима него и у приватном праву као законом призната правна институнија. Тако на пример она постоји у нашем законодавству у наследном праву при деоби наследне масе. Вероватно је да је правосуђе првобигно било наметнуто од стране старешине породице или племена у интересу саме заједнице, интересу који захтева да у свакој заједници влада ред и мир, да се она не слаби унутрашњим распрама и трзавицама, него да буде што јача и сложнија за заједнич-

ку одбрану од спољног непријатеља. У тој социолошкој г

СУДСКА ФУНКЦИЈА У ДРЖАВИ И У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА