Бранич
2*
Врој 6
„БРАНИЧ*
Страна 295
.мац дотичну ствар не нродаје, већ и даље задржава право сопствености на исту. Он при томе уговору има у виду само закључење зајма, и код већ утврђене пифре његове, он ни.како своју вољу не ангажује у питању о вредности ствари, те по томе га, према § 531. г. з. ни од стране повериочеве означена вредност не веже, нити се из самог закључка зајма тај пристанак на вредност закључити може. По томе та вредност зајмолримца не веже, већ се ова према § 260. г. с. н. среством вештака оценити има, а ако је то немогуће, онда се вредност има утврдити заклетвом тужиоца, према опредељењу § 292. г. с. п." Изворник § 844. нашег грађ. зак. јесте § 1373. аустријског _грађ. зак. и он гласи: „Кад је ко обавезан дати обезбеђење, мора ову обавезу испунити давањем ручне залоге или хипотеком. Само у оном случају, кад он није у стању дати залогу, примају се способни јемци." — Према томе тачна је примедба пишчева у поменутоме чланку и у толико, да редактори нашег грађ. законика нису усвојили ову одредбу изворника; -они нису под један зак. пропис ставили као срество обезбеђења: залогу и јемство, већ су их строго издвојили, како смо то напред објаснили али се ипак из норми овог изворника ни по чему не може извести диспозитивни карактер на страни поверитеља, већ нрописује да дужник мора дати: или ручну залогу, или хипотеку, а само ако неможе да да ни једно ни друго, да ће се примити способни јемци. Поверитељ би имао да прими или понуђену ручну залогу, или хипотеку, а из овога произилази, да је и по § 1373. аустр. грађ. законика остављено дужнику право избора залоге, а то само појачава нашу тезу, да је дужнику и приликом вршења пописа по забранама, остављено право, да он изабере покретност коју у попис дајеОстале примедбе писца, да би дужник под условом, да му Је остављено право избора ствари за обезбеду тражбине, могао да изигра повериопа давањем туђих ствари у попис, или ствари које су у спору, или оне на којима неко треће лице већ има залогу, — неоснована су, јер, сама извршна власт, као шго смо напред рекли, — мора да пази да је начи«, којим дужник хоће да обезбеди повериоца — способан, и да има довољну вредност, а туђе ствари, спорне ствари или ствгри са већ постојећом залогом, не конституишу способан начин за обезбеду, па ако би дужник, такве ствари, које претстављају неспособан начин за обезбеду, или сумњив начин, — понудио у залогу, — власт извршна их неће примти, већ ће пописивати првенствено оне, које претстављају способан начин, стварну залогу у правом смислу. У оталом кад су у питању законски прописи онда не може ни бити речи о томе, шта би било ако би се поступало • овако, а шта ,ако би се поступало онако, и да би дужкик