Бранич

Страна 294

.БРАНИЧ'

Број 6

„начин" уопштена, и она се употребљава кад је реч о томе како је дуг обезбеђен, на пример: „тражбина повериочева обезбеђена је на тај начин што је узета покретност дужникова у вредности од дин..... по процени вештака", и т. д. У случају примене прописа § 844. грађ. зак. реч „начин" није неки технички термин; по нашем мишљењу, она је идентична са речју „начин" у етимолошком значењу њеном. С друге стране, залагање ствари води ка евентуалном отуђењу продајом ради наплате дуга, па ма да и залога може бити везана за суспензивне и резолутивне услове — кад је она вољна, уговором добијена, ипак поверитељу није све једно, а на име, да ли ће ови суспензивни и резолутивни услови наступити, и да ли ће наступити случај замене залоге приликом продаје. У првим случајима суспензије и резолуције, поверитељу стоји на вољу примити или непримити залогу под овим условима, а у другом случају замена залоге, односно права дужникова за избор залоге, кад је у гштању стицање исте законим путем, и извршна власт мора повести рачуна, да залога коју дужник нуди буде способна, и мора се старати о овом праву дужниковом, односно избора ствари, које у попис даје приликом пописа по забрани, јер би иначе правила себи два посла, да по забрани не уважи дужниково право избора, па да погшс изврши онако и оним редом како је поверитељ тражио, па приликом продаје, којој забрана обично претходи — да врши замену према избору дужниковом и попис других ствари да чини. Колико би ово задавало посла није потребно објашњавати, а о незаконитости овакве радјње да и не говоримо. IV Да се § 844. грађ. зак. не односи на јемство и вољну уговорену — залогу, види се и по томе, што ирописи овог §-а право избора дужниковог, да он нареди шта да му се попише условљава тиме, да је начин којим он жели поверитеља да обезбеди способан, што ће рећи сигуран — известан, и да му је вредност сигурна — извесна, док ови услови нису везани ни за јемство ни за вољну залогу- Да је ово тачно види се опет из О. О од З-ХП-1903. г. бр. 7410, која је оштампана код § 323. г. з. и која гласи: „У уговору о зајму на залогу ствари, што га закључује зајмодавац и зајмопримац, не стоји и споразум, односно сагласност уговорача, и о вредности заложених ствари. Процена ствари које се залажу, то је ствар унутрашње радње зајмодавца, то је један чисто једностран акт, којим се он опредељује за колику му суму дотична ствар, као довољна залога, може да служи, а изјава зајмопримца, о закључењу зајма на залогу по тој процени, није никаква изјава о вредности дотичне ствари, која се залаже, јер закључењем уговора о зајму на залогу, зајмопри-