Бранич

2

Број 6

.БРИНИЧ'

Страна 293

оног имања, или из ове или оне ствари, да га се то не тиче; да ту само дужник м о ж е з а и н т е р е с о в а н б и т и. 3.) Да ако се приликом пониса по решењу о забрани, дужник у опште не преслуша о томе шта даје у попис, или се преслуша али му се не уважи изјава, којом он одређује покретност коју даје за обезбеду тражбине, ова му се изјава мора уважити онда, када повериоц буде продају захтевао подносећи извршну судску одлуку, којом је оправдао забрану, јер је то преслушање дужниково, и његово право, да он одреди шта да му се прода, први услов за ваљаност продаје. Из свега изложеног види се, да се основа за правилно поступање, како приликом пописа по извршним осудама и пресудама судским, тако и по забранама, — налази у § 844. грађ. зак. Повериоц је заиста властан тражити — иод прегпоставком да је испунио законске услове, — и суд је дужан одобрити забрану, на оиу покретност и права означена у тужби: извршна власт је дужна да преслуша дужника о томе, шта овај у попис даје, и кад се увери, да је оно 1 , што је дужник дао у попис, довољно да се тражбина обезбеди, само ће го и пописати, а друго не. Дул<ник према томе може дати у попис и своја права примања, која се код другог налазе, и све друго што међу људима пролази и овима од потребе јесте — § 305. г з. Само извршна власт мора да пази, да то, што дужиик у попис као залогу поверител^у даје, преставља способан начин за обезбеду дуга. Ако је на пример забрана стављена зг обезбеду тражбине у износу од динара 600, па је повериоц — као што то обично бива — тражио забрану на готов новац, накит, намештај, кирију дужника, коју прима у дин. 1000 од ,,Х'' и 7 3 плате коју дужник прима од касе „у.", па приликом вршења забране кирајџија „X" или благајна ,,у." положи одмах онолико од примања дужниковог колико је потребно да се дуг обезбеди, — попис остале означене покрегности отпада, разуме се. Али ако се примање дужниково у готову новцу од његове плате, кирије и т- д„ не буде могло приликом вршења забране у касу положити, онда се тек пописују друге ствари, али опет оне, које дужник одвојио буде, само ако оне претстављају способан начин за обезбеду т. ј. да имају своју економску вредност по процени вештака- Тек када примање дужниково од кирије или плате буде у касу пласирано у довољној мери, дужник може на основу тач. 2. § 392. г. с. п. тражити скинуће по-писа са покретности. Из овога, као и раније изложеног види се, да је законодавац у § 844. под појмом „више начина способних за обезбеду дугова" подразумевао као: узабрану законог дела плате под једним начином, кирије или каквог другог примања као другог начина, накита, или намештаја, или покућанства као трећег начина и г. д. Отуда је ова реч