Бранич
Број 7
,Б Р А Н И Ч'
Страна 337
ПУТ ЗБЈ1ИЖЕЊУ Јунски број најугледнијег бугарског правничког часописа „.Јоридически прегледЂ", који излази већ тридесет и две године у Софији под уредниМтвом чувеног бугарског правника, професора права Д-р Стефана С. Бобчева, заслужује нашу особиту пажњу најпре по томе, шго тај број доноси садржај скоро свих југословенских правничких часописа: „Архива", „Бранича", „Правосуђа", „Словенског правника" и „Мјесечника". Ваља напоменути, да је исти часопис и рани.је доносио садржај појединих наших часописа. Али нарочиту нашу пажњу заслужује приказ књиге Михаила Ив. Маџарова, виђеног бугарског политичара, дипломате и министра „Дипломатическата подготовка на нашигћ воИни" из пера угледног бугарског правника г. Д-р В. Стојкова. Неколике мисли изнете у тој оцени, најречитији су доказ о томе, дакод Бугара и данас има људи угледних и честитих, који жале оно шго је било, а до чега није морало доћи, и осуђују оне који су до тога довели. Навешћу само неколико редака из те оцене, који најбоље илуструју горње. Говорећи о Српско-Бугарском рату 1913. год. г. Стојков каже: „Расприта между сћгозницитћ се завршаватг> сг> фаталната атака отђ страна на бвлгарската воиска на 16 јуни 1913 г. ФердинандЂ и генералЂ М. Саво†свалнтЂ БЂгарин отђ небето на славата вђ низинит'ћ на гибелта. Тешкоеда се говори за гћзи моменти. СЂрдцето се облива вђ скжрбЂ и гжрдитћ се изпЂлватЂ с вопли и стенании. КакЂ посегнахте о вии бЂлгарски дЂржавници, царЂ, главнокомандугошЂ, отговории и неотговорни фактори, да свалите Бвгарил отђ високого, усп^ћшното, спечелено с толкова трудЂ, с жертви и кЂрви — положение и да н тласнете вђ пћкла на мжченинта. Затдо направихте това? „Зашо направихте това?" И до сега никои не може да отговори с пЂлна положителностђ . ОгговарлтЂ да. Направи го това цар ФердинандЂ, Михаил СавовЂ." — — што би у преводу гласило: „Међу савезничке распре завршавају се судбоносним нппадом од гШране бугарске војске 16 јуни 1913. г. Фердчнанд и генерал Савов сваљују Бугарску са неба славе у низине погибељи — — Тешко је и говорити о тим тренутцима. Срце се облива жалошћу и груди се пуне уздасима и стењањем. Како сШе посегли о ви, бугарски државници, цару. главнокомандујући, одговорни и неодговорни чиниоци, да свалите Бугарску са положаја — високог, успешног, стеченог толиким трудом, жртвама и крзљу — и да је баците у пакао мучења. Зашто сте то урадили? „Зашто сте то урадили?" На ово питање и до сад нико не може да одговори са пуном веродостојношћу.