Бранич

Страна 326

Број 7

наступили сви услови, које закон означује као с изае аггеб!« 1 ), или је то остзвљено овлашћеним органима и њиховој дискреционарној власти да, и поред тога што су сви услови за пригвор испуњени, одлуче да ли ће, или не, наредити притвор-) Ако се узме да овлашћени органи морају наредити притвор извесног лица, осумњиченог за извршење каквог кривичног дела, ван злочина који повлаче облимторни притвор када по својој слободној оцени утврде да стоји још бојазан бегства, колузије и понављања или извршења покушаног кривиччог дела (т. 2, 3 и 4 § 113 к. с- п.) онда се поставља питање у чему се састоји та факултативност? Да ли ози притвори не би били исти као и облигаторни, јер овлашћени органи морају да их нареде, када се стеку побројани услови? На крају, да ли се ово схватање не би косило са изричним заколским текстом, у коме се каже: „и с т р а жни судија може наредити" што значи да не мора. Мени изгледа да се факултативност у овом случају, састоји баш у овом изразу „може", јер да је законодавац, друкчије мислио, ван сваке сумње, да би употребио други израз, управо једноставно и просто казао би „мора" у место „може'. Али, да је тако учињено, ми би онда имали само, и једино, облигаторно, а не и факултативно, ограничење личне слободе. А већ из саме дужности овлашћених орагана, несумњиво прочзлази, да ће они ово ограничење лнчне слободе наредити тамо где по свом најбољем уверењу нађу, да је то потребно. По срп. зак. о крив. поступку, будући да је облигаторно ограничење личне слободе, било за све злочине и бешчастеће преступе (преступе који су поред главне казне затвора повлачили и губитак часних права, као споредне казне), то факулгативно ограничење личне слободе није, скоро, никад ни долазило до изражаја у јудикатури Сад је, пак са свим обрнуто. Облигаторно ограничење личне слободе предвиђено је за врло мали број, најтежих кривичних дела, те за то факултативно ограничење личне слободе, долази врло често, до примене. Према гоме, и са чисто практичног гледишта врло је важно одредиги домашај и значај ове факултативности, те да би се о њој имало јасан по.јам.

Ј ) Др. Б. Марковић, у делу „Уџбеник Судског Кривичног Поступка" на страни 293 стоји ово: „Да ли у конкретном случају стоје те околности, одлучује онај, који је позван да нареди притвор. Кад он, по својој слободној оцени, нађе да постоји који од законских разлога, дужан је осумњичено лице притворити. Израз „Може" у § 113 к. с. п. не значи да зависи од воље судије, хоће ли га притворити и онда кад је нашао да постоји који од законских разлога за притвор". 2 ) Др. Метод Доленц, у своме раду, објављеном у „Мјесечнику" за 1931 год. бр. 1—2; под насловом: „Систематски преглед наређења судског кривичног поступка у циљу осигурања личности учиниоца дела", а на стр. 45 каже: „Факултативност пак постоји у томе, што је истражни судац овлашћен, да нареди притвор, али није по закону дужан, да то учини".