Бранич

Страна 358

„Б Р А Н И Ч"

Број 7

извесно по дужини, једно ослобођење само извесног у одређеном моменту постојећег непосредног пореза, не би се могло оправдати ниги мотивисати ничим другим до поклоном од стране државе извесне суме новаца једноме појединцу или предузећу. Опште пореско ослобођење никад није имало такав карактер. И стога нам изгледа, да је схватање државног Савета, изражено у напрел цитираном решењу опште седнице, погрешно и противно начелима пореске политике, на којима се заснива опште псреско ослобођење. Непосредни порез не обухвата само један порески облик, већ представља један систем и комбинацију разних пореских облика, који скупа сачињавају групу непосредног пореза. Облици овог поресксг система нису стални, ни по врсти, ни по броју. Они се мењају и допуњују — према захтевима пореске политике. Али без обзира на ове промене, они сачињавају увек непосредни порез, којим држава тереги у даном мементу имовину и привреду једног псјединца. Тако је, на пр. на место старог обртног пореза, који впше по својој организацији није орговарао привредним приликама, дошао порез на пословни промет. Стари обртни порез био је један облик непосредног пореза, чија је основа била обрт (промет) једног предузећа или радње и спадао у групу непосреднног пореза по закону о непосредном порезу од 1884—чл. 66—70 овог закона. Сва предузећа, која су имала опште пореско ослобођење непосредног пореза, била су ослобођена и плаћања пореза на обрт. Не видимо ни правни ни теоријски (сем можда фискално-практични) разлог, да се услед промене у систему или начину непосредног опорезивања једног пореског објекга, која је извршена у законодавству, из кога је једна специјална привреда изузета, мења и пореска ситуација, која је створена једним специјалним законом. Друга би ствар била, кад би се опшге пореско ослобођење, место да буде опште, односило на тачно побројане пореске облике непосредног пореза. Па и у том случају оно би се могло ускратити само према ново установљеним пореским облицима, а не према већ постојећим али само реформисаним пореским облицима. ' Интересантно је, кроз праксу Државног Савета, пропратити еволуцију схватања, које је најзад добило коначан изражај у напред цитираном решењу опште седнице. Државни Савет, испочетка, сгвар је друкчије, и по мишљењу у основи правилније, схватао, — да се општа пореска ослобоњеђа не односе и на порез на пословни промет не заго, што би то био_ доцније установљен порески облик — какво је његово данашње гледиште — него зато, што порез на пословни промет није облик непосредног пореза. А пошто је