Бранич

Број 7

.Е Р А Н И Ч"

Страна 363

По рекурсу пуномоћника исте банке Београдски Апелациони суд оснажио је поменуто решење окружног суда али је противу овог решења заступник банке уложио рекурс Касационом суду. Окружни суд у Крагујевцу је на основу § 188. Стечајног Закона овај рекурс одбацио решењем као неуместан, па је. на ово решење окружног суда изјавио рекурс Апелационом суду пуномоћник поменуте банке. Београдски Апелациони суд вратио је нерасмотрена акта овог предмета окружном суду у Крагујевцу, одбијајући од себе надлежност за расматрање решења окружног суда са разлога, што је касациони суд надлежан за расматрање решења Апелационог суда противу кога је први рекурс уложен, па је према томе надлежан и за разматрање решења, којим се цени умесност рекурса, изјављена противу тог решења Апелационог суда. Треће оделење Касационог суда такође је нашло да није надлежно за расматраењ поменутог решења окружног суда зато, што по § 188 стечајног Закона решење окружног суда по уложеном рекурсу расматра Апелациони суд а Касациони суд по рекурсу на решење Апелационог суда тек онда, ако је Апелациони суд преиначио решење првога суда (§ 622. новог Закона о судском поступку у грађанским парницама, што овде није случај, јер Апелациони суд по овоме рекурсу није донео свој.у одлуку. Поводом овога сукоба о надлежности, Касациони суд у својој Општој седници нашао је, да је за расматрање поменутог решења окружнсг суда у Крагујевцу, којим је уложени рекурс противу решења Апелационог суда одбачен као неуместан, надлежан Апелациони суд са разлога, изнетих у акту III оделења Касационог суда. Одлуком Опште седнице Касационог суда од 27 - VI - 1932 год. Бр. 4917. Т. Ивановић Има места испиту сведока ради доказивања основа за стицање својине у смислу § 3'7. Закона о издавању тапија и онда, кад је убаштињач одлуком полицијске власти истисиут из државине имања и упућен на парницу за доказивање својине. Тужилац Муртеза представио је суду: да је 1. јуна 1917 год. купио две куће са авлијом од Мустафе и др., за 350.000 гроша, о чему су начинили и уговор и на исти ставили своје мухуре. Продавци су му купљено имање предали одмах у државину, пошто су купо - продајну цену примили. Ово имање тужилац је држао неузнемиравано од 1917 па све до месеца јуна 1929 год. када је противу њега подигао тужбу тужени Далмен син Мустафин, пошто су остали продавци помрли, за дело самовласног заузећа из § 375а казн. зак. те је пресудом начелника среза Ђаковичког ово имање предато у